Autor Tema: Vanzemaljci ~ posetioci ili starosedeoci ?  (Pročitano 2765 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Swiss*

  • Gost
Odg: Vanzemaljci ~ posetioci ili starosedeoci ?
« Odgovor #12 poslato: 12. Jul 2012. 16:56:57 »
RAZRESENA MISTERIJA STARA 65god. VANZEMALJCI SU PALI U "ROZVEL" (usa)





Dugogodišnji agent CIA Čejs Brendon javno je potvrdio da se u grad Rozvelu američkoj državi Novi Meksiko 1947. zaista srušila vanzemaljska letelica i tako skinuo veo tajne s misterije stare 65 godina. Iako je svojevremeno bilo mnogo dokaza koji su potvrđivali da je NLO pao u ovaj američki gradić, vojska SAD tvrdila je da to nije tačno i da je u pitanju bio samo meteorološki balon. 

Tajna kutija 

Penzionisani agent Brendon 35 godina je radio u CIA, a učestvovao je i u raznim akcijama u inostranstvu. Saznanja koja je u vezi s Rozvelom prikupio tokom službe nije više mogao da krije od javnosti. On je pobio tvrdnju vojske SAD da se tamo radilo o meteorološkom balonu. 

- Ta letelica nije bila s ovog sveta - istakao je bivši agent CIA. 
On kaže da se pravi podaci o dešavanjima u Rozvelu nalaze u skrivenom sefu sedišta CIA, u Lengliju u Virdžiniji. 

- U vreme dok sam radio, jedna kutija u Lengliju posebno mi je privukla pažnju. Na njoj je samo pisalo „Rozvel“. Malo sam prokopao da vidim šta se unutra nalazi, vratio je na policu i rekao sebi: „Gospode Bože, to se zaista dogodilo!“ - ispričao je Brendon. 

Brendon nije želeo da otkrije sve detalje o sadržaju kutije, ali je novinarima ispričao da su se u njoj nalazila razna dokumenta i fotografije. 

Zataškana istina 

Inače, prva saopštenja američke vojske posle incidenta u Rozvelu govorila su o tome da je u gradiću u Novom Meksiku nađen NLO s telima vanzemaljaca. Međutim, svega 24 sata kasnije izdato je novo saopštenje, u kojem je vojska demantovala svoju prvu tvrdnju. Istaknuto je da je u Rozvelu nađen meteorološki balon koji se srušio na jedan ranč. Javnost nikako nije želela da prihvati tu drugu teoriju, tako da su se tokom godina nizale razne spekulacije o tome šta se zaista dogodilo u Rozvelu. Do danas veliki broj ljudi u svetu veruje da je američka vlada tada eksperimentisala s vanzemaljskom tehnologijom i radila obdukcije tela vanzemaljaca, što je pokušala da sakrije od očiju javnosti. 



Swiss*

  • Gost
Odg: Vanzemaljci ~ posetioci ili starosedeoci ?
« Odgovor #11 poslato: 02. Februar 2012. 23:08:50 »
Aodakle Aboridzinima iz Australije znanje a tako i na Africkom kontonentu medju plemenima pojedinim a i u Juznoj Americi itd itd, znanje o poreklu Coveka? Odakle njima potvrda da danasnji covek dolazi sa "Sirijusa?" tacnije, dolaze sa Sirijusa-C jer u Sistemu Sirijus postoje tri Planete a Sirijus koji je nama golim Okom vidljiv je Sirijus-A, pa oko njega kruzi Sirijus-B, a oko Sirijus-B kruzi Sirijus-C...e sa Sirijus-C dolazi nasa Danasnja Civilizacija! Inace Sirijus se nalazi sa leve strane Sazvedja Orion u donjem delu u Sazvedju Psa, kako jarko svetla Zvezda.....i poznato je da iz Sazvedja Orion dolaze losi Venzemaljci itd itd....

Swiss*

  • Gost
Odg: Vanzemaljci ~ posetioci ili starosedeoci ?
« Odgovor #10 poslato: 02. Februar 2012. 22:44:26 »
Strano telo na povrsini Merkur Planete.....

Prevod sa Nemackog:

Nepoznata Bica na Merkuru ili sta? Vestacki satelit "Mesendzer" prilikom preletanja dostavio nam je slike sa Merkura na koje ni "NASA" ne moze da da odgovor! Ne radi se o igri "Senke" kao obicno! Merkur nije jedina planeta koja facinira naucnike, tu je i Mesec na kojem se vidi ostatak necega...krilo letilice ili sta? A za njim je Mars i nadaleko poznato "Lice Marasa" ali za Merkur "naucnici" spekulisu da je to ipak udar "asteroida" ali UFOlozi tvrde da je to udes "vasijonskog broda" koji je ostavio vidljiv trag na povrsini Merkura jer su obrosi jasni i pravilni.


(snimsk)


Swiss*

  • Gost
Odg: Vanzemaljci ~ posetioci ili starosedeoci ?
« Odgovor #9 poslato: 02. Februar 2012. 19:02:37 »






Swiss*

  • Gost
Odg: Vanzemaljci ~ posetioci ili starosedeoci ?
« Odgovor #8 poslato: 02. Februar 2012. 19:01:52 »
 VANZEMALJCI SU UVEK BILI MEDJU NAMA A I DANAS SU, U STVARI, I NASA RASA JE "ODOZGO"....zapazicete kad odgledate snimke da su oni jos uvek medju nama i da se "izgleda" ne razlikuju izgledom previse od nas....u svakom smislu sve i jedna ovozemaljska kultura ih je prepoznavala i belezila o njima verno i dostojno kako to nebi preslo u zaborav......Primeticete ali nemojte se zacuditi, dal sa ovim se pobija Religija i misljenje o postojanju Boga ili sta? U svakom slucaju ima vestine u scenariju al ostavljam vam da sami prosudite ;)



Pogledajte isecke...








Swiss*

  • Gost
Odg: Vanzemaljci ~ posetioci ili starosedeoci ?
« Odgovor #7 poslato: 02. Februar 2012. 02:45:02 »
Nadaleko poznata ARIA 51(zona 51) u pustinji Nevade (USA), istrazivanja i ostalo...

(snimak)


Swiss*

  • Gost
Odg: Vanzemaljci ~ posetioci ili starosedeoci ?
« Odgovor #6 poslato: 02. Februar 2012. 01:08:03 »
MESEC

Zašto su posle trke u osvajanju Meseca odjednom prestali ići na Mesec (ako su upšte i bili ?),
i zadnjih tridesetak godina ga niko čak i ne pominje ?
Neko je jasno dao do znanja da je Mesec tuđa teritorija i za čoveka zabranjena zona?

Odličan video i preporuka da se odgleda do kraja, na mnoga pitanja će biti odgovoreno.




I jos malo o Zemljinom Satelitu "Mesecu"




Van mreže ♥ Amar Nat ♥*

  • Mi se rađamo sami i umiremo sami. Jedino kroz našu ljubav i prijateljstvo možemo na trenutak stvoriti iluziju da nismo sami...
  • A D M I N
  • * Pisac *
  • ******
  • Poruke: 12862
  • Reputation Power: 32701
  • ♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!
  • Skajp : Shmishonja
    • Kartanje sa Sudbinom
Odg: Vanzemaljci ~ posetioci ili starosedeoci ?
« Odgovor #5 poslato: 02. Februar 2012. 00:36:44 »
Ukljucite se u potragu

Zelite li da ucestvujete u ozbiljnoj naucnoj potrazi za vanzemaljcima?
Ako je odgovor potvrdan, potrazite na internetu sajt programa SETI@home: www.setiathome.ssl.berkeley.edu, ostavite im svoju e-mail adresu, i kada program krene, postacete deo velikog broja ljudi koji ce putem svog kompjutera analizirati radio signale primljene putem velikog radio-teleskopa u Aresibu (Porto -Riko). Primicete putem Interneta "skrinsejver" koji je u stvari softver za analizu radio signala, kao i odredjenu kolicinu neobradjenih signala.
Analiza tih signala se vrsi kada vam se ukljuci skrin-sejver. Istim putem vracate obradjene signale,  tako da ne trosite puno vremena na Internetu. To je i osnovna zamisao, da se koristi slobodno kompjutersko vreme, jer pomenuti teleskop snima signale iz svemira na nekoliko miliona kanala, pa oficijelni kompjuteri nisu u stanju da analiziraju sve snimljene signale, u potrazi za signalima razumnih bica.

Mozda cete bas Vi otkriti signale "malih zelenih" ?

Dragan Miladinovic http://static.astronomija.co.rs/teorije/aliens/index.htm

Van mreže ♥ Amar Nat ♥*

  • Mi se rađamo sami i umiremo sami. Jedino kroz našu ljubav i prijateljstvo možemo na trenutak stvoriti iluziju da nismo sami...
  • A D M I N
  • * Pisac *
  • ******
  • Poruke: 12862
  • Reputation Power: 32701
  • ♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!
  • Skajp : Shmishonja
    • Kartanje sa Sudbinom
Odg: Vanzemaljci ~ posetioci ili starosedeoci ?
« Odgovor #4 poslato: 02. Februar 2012. 00:36:11 »
http://static.astronomija.co.rs/teorije/aliens/index.htm

Planetarne katastrofe

Cak i ako je inteligencija verovatna posledica evolucije, za ocekivati je da ona bude dosta ispod 1, obzirom na skorasnja proucavanja stabilnosti solarnog sistema i globalne klime na Zemlji. Ako planeti i krene dobro u pogledu uslova za nastanak zivota, to jos ne znaci da ce tako ostati zauvek. Naime, kompjuterske simulacije Fred Rasio-a i Eric Forda (sa Masachusetskog Instiruta za tehnologiju, izmedju ostalog, pokazuju da "Zemljolike" planete najverovatnije nisu u stanju da opstanu u gravitacionoj borbi u sistemu od dve ili vise masivnih planetnig giganata poput Jupitera. Takva "Zemljolika" planeta bila bi ili izbacena iz sistema u svemirski prostor, ili pokrenuta ka vlastitom suncu, da u dodiru sa njim nestane.

Nasuprot tome, sistemi bez dzinovskih planeta, mogu takodje imati tesne posledice po planete pogodne za zivot. Kompjuterske simulacije koje je nacinio George Wetherill (Karnegijev institut u Vashingtonu), pokazuju da Jupiter dejstvuje kao gravitacioni usisivac Suncevog sistema, spretno smanjujuci broj potencijalno opasnih kometa koje presecaju Zemljinu orbitu. Bez Jupitera, sadasnji broj po Zemlju opasnih kometa, bio bi 1000 puta veci nego sto stvarno jeste, kaze Wtherill, sto bi dovelo do zaista katastroficnih sudara sa Zemljom (kao onaj od pre 65 miliona godina ? zbog kojeg su, po rasirenoj naucnoj teoriji, nestali dinosaurusi), koji bi se desavali u proseku svakih 100.000 godina. To bi svakako obeshrabrilo bilo koji lagani evolutivni progres sa jednostavnijih formi zivota do visoke inteligencije.

Takodje, dinamicke studije Jacques-a Laskar-a i Philipp-a Robutel-a (Bureau des Longitudes, Paris) pokazale su da stenovite planete, slicne Zemlji, pokazuju haoticne varijacije u orbitalnom nagibu, sto bi dovelo do drasticnih klimatskih promena. Srecom, haoticne tendencije Zemaljske orbite su prigusene plimskim uticajem Meseca. Bez relativno velikog satelita, Zemlja bi iskusila mnogo vece varijacije osovinskog nagiba, slicne Marsovskim, verovatno velikih u intervalu od 20 o do 60 o. To bi izazvalo ekstremne varijacije u sezonskom ciklusu.

Prepustamo svakom da zamisli kako takav nered moze uticati na evoluciju zivota i na sansu pojave inteligencije. Biolozi veruju da promene i nastupanje nepovoljnih uslova, proizvode nove, raznovrsne, prilagodljive vrste. Na primer, Paul Hoffman (Harvard) sa trojicom kolega je predlozio 1998. godine, da se serija ekstremno globalnih ledenih doba izmedju 760 i 550 miliona godina unazad, koje su mozda zaledile povrsine svih okeana cak i na ekvatoru, upravio bile te krize koje su dovele do izvanredne Prekambrijske eksplozije novih bioloskih vrsta u to vreme ili ubrzo nakon toga. Kobna velika izumiranja vrsta koja su sledila u geoloskoj istoriji Zemlje, bila su uvek prethodnica snaznih oporavaka zivota, koji su radjali vise novih vrsta nego sto ih je bilo ranije. I sama nasa pojava kao vrste tokom neuobicajenog sleda ledenih doba, se ponekad navodi kao moguci primer o evoluciji kojoj je prethodio klimatski ssok, vodeci ka prilagodljivosti i inteligenciji. Planeta sa "prevrtljivom" tj. kolebljivijim uglom ose rotacije, bi cak mozda i ubrzala stvari.

Ali, planetarne krize koje su ceste ili ekstremne mogle bi unistiti zivot, ili ga prikovati na niskom nivou. U svakom slucaju, nasa egzistencija sada i ovde izgleda da je slucajan rezultat odredjenog broja astronomskih koincidencija, koje se nisu mogle zamisliti 1961. godine.

Na koji bi nacin Vanzemaljci komunicirali?

Pretpostavimo da su vanzemaljske inteligencije retke ali da postoje. Da li mozemo ocekivati da komuniciraju sa nama radio signalima? Koliko procenata civilizacija su sposobne i zele da emituju signale na nacin da ih mi mozemo otkriti? Drugim recima, koja je velicina FC? Pristalice SETI, teze da veruju da je ovaj prcenat veliki: pre ili kasnije bilo koja tehnoloski razvijena civilizacija ce otkriti da je radio uspesan nacin komuniciranja preko astronomsih razdaljina, i odabrace da to cine.

Da li u ovoj tvrdnji ima naivnog antropocentrizma? Da li je razumno ocekivati da veoma razlicita bica na drugim planetama, cak i vrlo pametna i vesta, odaberu da prave radio teleskope? Mozda mi dovoljno ne cenimo istinsku razlicitost bioloske revolucije, ili cilj i opseg nauke i tehnologije koja je ostala nepoznata ili neistrazena od strane nauke. Radio moze biti beznadezno primitivan u poredjenju sa necim sto jos nismo otkrili.

Sa Fi i Fc kompletno nedefinisanim, ostajemo kod poslednje nepoznanice Drejkove jednacije: L ? prosecnim zivotnim vekom komunicirajucih civilizacija. I ovde naravno, pesimisti i optimisti stoje na suprotnim stanovistima.

Optimisti smatraju da stabilno, inteligentno drustvo moze trajati desetinama miliona godina, ako ne zauvek. Ova tvrdnja ce sigurno ublaziti efekat "uskog grla", ranije uocenog u Drejkovoj jednacini. Osim toga, dugo zivuce vrste mogu imati dosta vremena da se rasprostru ka mnogim zvezdama, uvecavajuci svoje prisustvo u svemiru. Pesimisti pak ukazuju da je covek otkrio radio tehnologiju pre samo nekoliko desetina godina, a ljudska vrsta je na granici da unisti samu sebe, ratnom tehnoligijom i porastom populacije, cak i za to kratko vreme. Ista ta tehnoloska moc, koja omogucava medjuzvezdanu komunikaciju, takodje omogucava i brzu samodestrukciju. Ali drugi opet ukazuju da covek-zivotinja (kao suprotnost ljudskoj civilizaciji) skoro da i ne bi mogao da se unisti u potpunosti, jer ljudi su veoma rasireni i sposobni, te grupice individualaca mogu naci nacina da prezive, cak i moguc nuklearni rat ili ekolosku katastrofu. Preziveli, takvi ljudi bi obnovili ljudski rod za nekoliko hiljada godina, a druga tehnoloska civilizacija bi se razvila daleko lakse nego prva. Mozda se to na Zemlji desavalo mnogo puta.

Moguce je da pesimisti vise isticu argumente koji se zasnivaju na sadasnjim posmatranjima: zemlja jos uvek nije preplavljena vanzemaljcima (na suprot nekim popularnim misljenjima). Ovo je mnogo studioznije posmatranje nego sto u prvi mah lici.

Visoko razvijena civilizacija koja traje stotinama miliona godina, imace puno vremena da se rasiri na svaku planetu u galaksiji, cak i u slucaju sporijeg razvoja u poredjenju sa nasim. Nagon da ispuni svu raspolozivu teritoriju izgleda da je univerzalna osobina zivih bica. Za sada, Zemlja ne daje ni znaka da je eventualno bila kolonizovana od strane visoke tehnologije u njenoj istoriji, a jos manje danas. Ovo je poznato kao Fermijev paradoks koji potice od nuklearnog fizicara Enrika fermi-ja koji se ranih 50-tih godina ovog veka zapitao "Gde su svi?"

UFO-lozi bi mogli odgovoriti da smo upravo sada preplavljeni vanzemaljcima. Ali, naucnici i drugi oprezni i temeljni istrazitelji koji su ispitivali UFO pokret, zakljucili su skoro apsolutno da se nista nije desilo, osim pogresnog ljudskog opazanja, ili namerne tvrdoglavosti i budalastine. Vise od 50 godina od njenog rodjenja UFO-logija ostaje neplodna, bez i jednog opipljivog rezultata uprkos bezbrojnim tvrdnjama o postojanju istih, sugerisuci nam da mozemo sedeti jos narednih 50 godina a ne propustiti nista, sto se tice UFO-logije.

Optimisti su odgovorili na Fermi-jev paradoks na mnostvo nacina. Mozda stvarno civilizovane kulture napustaju osvajanja, ili mozda nagon za osvajanjem ostaje bez energije nakon naseljavanja nekoliko hiljada planeta. Mozda mi zivimo u neinteresantnom podrucju galaksije i kao ekvivalent toj tvrdnji navodimo nenaseljene prostore u USA, u zemlji koja je kompletno naseljena, a u kojoj i sada mozes naci dosta mesta gde na vidiku nema ni jednog coveka. Ili su mozda vanzemaljci gusto naseljeni u nasoj "okolini" ali postuju (kao u "Zvezdanim stazama") naredjenje broj 1 "ne mesaj se" sa naseljenim planetama, koje cuvaju kao prirodni rezervat. To je takozvana "ZOO-hipoteza". Mozda je najverovatnije merilo to da su medjuzvezdana putovanja u svakom pogledu teska, kao sto i izgledaju, i toliko skupa u naporima i energiji da svako ko je za njih sposoban, ima pametnijih stvari da uradi sa svojim resursima, kao sto su istrazivanje svemira putem astronomije ili radija.

Ili mozda, cinjenica da vanzemaljci ne kampuju u tvojoj spavacoj sobi zaista znaci da smo sami u Mlecnom putu. Mozda je skoro svaka galaksija ili skoro u potpunosti jalova, ili je puna kao sipak. U tom slucaju mozemo ocekivati prve radio signale sa druge strane Mlecnog puta.

Uspeh se ne moze predvideti

I gde nas je to dovela dosadasnja analiza? Da li i dalje mozemo verovati da je N=L? Verovatno ne. A za N=0? Za mnoge ljude ti ekstremi su bitno neprihvatljivi, ali naravno, univerzum nije ljubazan da zivi prema nasim nadama i ocekivanjima. Mozda ima dosta istine u uzrecici da se nista ne desava samo jednom. Mozda su vanzemaljske civilizacije tamo negde i da pokusavaju da najave sebe putem radio emisija. Ali, njihov broj bi mogao biti veoma, veoma mali.

U predgovoru klnjizi "Ima li koga tamo" Frenk Drejk ja napisao da je zeleo da "pripremi odrasle koji razmisljaju, na ishod sadasnjih istrazivanja na blisko (opasno) otkrice signala vanzemaljske civilizacije. Takvo otkrice zaista ocekujem da vidim do 2000?te godine i ono ce duboko promeniti svet". To je bilo napisano onih dana kada je NASA neuspesne radio pretrage odlucila da napusti. U julu 1996. godine, na petoj internacionalnoj bioastronomskoj konferenciji na Kapri-ju, Drejk je priznao: "Mozda sam malo previse bio optimista. Uspeh se ne moze predvideti". Cocconi i Morrison, su mu to odavno rekli u njihovom clanku objavljenom 1959. u casopisu "Nature": "Mogucnost uspeha je tesko odrediti, ali ako nikad ne budes istrazivao, sanse za uspeh su NULA".

U medjuvremenu, Drejkova jednacina jos uvek stoji kao najpoznatija ikona jednog od najdalekoseznijih nastojanja inteligentne vrste na Zemlji: potragom za drugim stanovnicima mracnih pustosi kosmosa, kao i za sire jos izglednije mesto u svemiru i vremenu i spoznaji o znacaju zivota. Vanzemaljska formula je sluzila nasim naporima, dobro obezbedjujuci razumnu polaznu osnovu za istrazivanje, usredsredjujuci nasu paznju na zaista bitnim stvarima, definisuci jasno vidljiv cilj.

Od tog cilja smo daleko. Prvi faktor, R, bio je poznat desetinama godina, a sada dolazimo u kostac sa drugim, Fp. To nas ostavlja sa dva osrednja znaka pitanja i tri velika ? i sa mnostvom spekulacija. Ali, mozda Drejkova jednacina nece biti resena uopste. Njena prava vrednost mozda lezi u tim za razmisljanje provokativnim znacima pitanja. Neizvesnost i znatizelja ce "gurati" istrazivanja u godinama koje dolaze. Mozda stvarna vrednost SETI i ne lezi u dobijanju odgovora Da ili Ne, vec da nam pomogne da otkrijemo vise o sebi samima.

U Novom Sadu, avgusta 1999. godine

Van mreže ♥ Amar Nat ♥*

  • Mi se rađamo sami i umiremo sami. Jedino kroz našu ljubav i prijateljstvo možemo na trenutak stvoriti iluziju da nismo sami...
  • A D M I N
  • * Pisac *
  • ******
  • Poruke: 12862
  • Reputation Power: 32701
  • ♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!♥ Amar Nat ♥ is awe-inspiring!
  • Skajp : Shmishonja
    • Kartanje sa Sudbinom
Odg: Vanzemaljci ~ posetioci ili starosedeoci ?
« Odgovor #3 poslato: 02. Februar 2012. 00:35:25 »
http://static.astronomija.co.rs/teorije/aliens/index.htm

Nismo li preterali sa velicinom nekog ili nekih od parametara Drejkove formule? Da li je zivotni vek tehnoloske civilizacije znatno kraci? Ili su mozda astronomi propustili da uoce neki finiji aspekt ovog problema?

Hajde da ponovo procenimo svaki faktor iz njegove jednacine. R, broj novorodjenih zvezda u toku godine u nasoj galaksiji je zaista aproksimativno =1, astronomi su prilicno sigurni u to. U stvari, astronomi su nedavno odredili da je udeo u radjanju zvezda, bio mnogo veci nekoliko milijardi godina ranije, u vreme kada su se radjale zvezde cije planete mozda danas raspolazu inteligentnim zivotom. Zato bi mera za R = 3 do 5 bila mnogo realnija.

Medjutim, astronomi i biolozi su mnogo manje sigurni u potonje faktore ove jednacine.

FP ? Koliko planeta imaju zvezde. Skorasnja otkrica da su mnoge "mlade" zvezde okruzene "protoplanetarnim" diskovima (oblacima medjuzvezdane prasine i gasa od kojih se formiraju planete), kao i aktuelna otkrica da su oko nekoliko, Suncu najblizih zvezda, otkrivene orbitirajuce planete, potvrdjuju ono sto su astronomi odavno pretpostavljali: planete su uobicajena pojava.

Takozvani "protoplanetarni diskovi" bili su otkrivani razlicitim posmatranju u podrucju infracrvenog dela spektra, a vidjeni su direktno zahvaljujuci Hablovom Svemirskom Teleskopu i njegovim fotografijama Orion Magline, jednog od najuocljivijih "porodilista zvezda" u Mlecnom putu u ovom periodu. Ovakva posmatranja izgleda da govore da najmanje 50 % svih novoformiranih zvezda poseduje svoj planetni sistem. Skorasnja posmatranja u submilimetarskom talasnom podrucju pokazala su mnogo vise beznacajnije diskove prasine oko odredjenog broja "starijih" zvezda, ukljucujuci Drejkovu prvu "metu" ? Epsilon Eridani. Mnogi od ovih diskova su oblika ustipka (sa rupom u sredini). Prema nekim teoreticarima, ove centralne rupe su nastale na racun porasta planete, putem prirastanja gasova i prasine iz unutrasnjeg dela diska. Sto se tice aktuelnih otkrica planeta, najbolji timovi lovaca na planete su otkrivali najmanje jedan dzinovski svet (planetu) koja orbitira oko jednostruke (ne dvojnih) zvezda slicnih Suncu, na svakih 5 % do sada istrazenih zvezdanih sistema. Suoceni s time mogli bi zakljuciti da to znaci da 5 % zvezda ima planete, tako da je FP= 5%, ali ne zaboravimo, da je sadasnja tehnologija za ova istrazivanja, s obzirom na stupanj svog tehnoloskog razvoja sposobna da detektuje samo masivne planete, posebno one u tesnim orbitama. Zvezdani sistem slican nasem, jos uvek ne bi mogao biti otkriven. Skoro je sigurno da je udeo jednostrukih zvezda sa planetom ili sistemom planeta u ukupnom broju jednostrukih zvezda u nasoj galaksiji mnogo visi od 5o %, i da se priblizava 100%.

Prema tome, ova istrazivanja, iako bez krajnjih egzaktnih rezultata ipak pokazuju da je FP faktor, cvrst, i da nije "usko grlo" Drejkove jednacine.

NE ? Koliko dobrih planeta ?

Ovde imamo manje ohrabrujucih stvari, jer ovaj faktor predstavlja broj svetova u tipicnom zvezdanom sistemu koji poseduje sambijent pogodan za nastanak zivota. Prema Drejku i njegovoj knjizi "Is anyone out there" ? tj. "Ima li nekoga tamo"? ovaj broj se krece izmedju 1-5. Znaci, za svaki planetni sistem, ocekuje se da sadrzi barem jedan svet nalik zemaljskom, a lako bi bilo pretpostaviti da ih ima u proseku 3. Ovakav optimisticki pristup se bazira na pretpostavci da je nas (najdrazi) solarni sistem tipican za svemir u celini. Prema danasnjim saznanjima, Mars i Jupiterov mesec Europa se smatraju potencijalnim mestima rane biologije, cineci tako tri potencijalne "Zemlje" u nasem solarnom sistemu, (naravno govoreci terminologijom Drejkove jednacine).Medjutim, ekstrasolarne planete (koje orbitiraju oko drugih zvezda), otkrivene u poslednjih nekoliko godina, uce nas poniznoj, smirujucoj lekciji. Naime, nas solarni sistem, sa mnostvom svetova i njihovim meseca u lepoj, kruznoj i stabilnoj orbiti, moze pre biti izuzetak nego pravilo.

FL ? Koliko izvora (porekla) zivota?

U naucnim krugovima sada ima mnogo manje brige nego ranije o velicini ovog faktora, dakle o procentu planeta na kojima se zivot razvio. Molekularne "ciglice zivota", kompleksi organskih ugljovodonika (hidrokarbonata) i cak amino-kiselina, su obilno zastupljene u univerzumu. Otkrivene su u meteoritima, kometama i medjuzvezdanom gasi u prasini. Kolicina aminokiselina u svemiru je mnogo veca nego u Zemaljskoj biosferi. Iako ugljovodonici i amino kiseline nisu zivi organizmi, malo je kolebanja i sumnje da mnostvo prebioloskih evolucija postoji u mracnim galaktickim oblacima izmedju zvezda.

Amino - kiseline su ceste u gasovitim maglinama, kometama i meteoritima. Njihovo obilje nam sugerise, da velika vecina planeta vec poseduje "sirovine" potrebne za nastanak zivota. Neki naucnici sada cak smatraju da ce zivot nastati na svakoj "gostoljubivoj" planeti.

Posebno su znacajna iznenadjujuca skorasnja otkrica da su se mikroorganizmi pojavili na Zemlji istog momenta (geoloski posmatrano) posle zadnjih kataklizmickih sudara sa objektima iz svemira, u mladosti zemlje, nekih 3,8 milijardi godina ranije. Ocigledno, kad mu se daju pravi uslovi, razvoj zivota (do sada neobjasnjen) je pravilo, i proces koji se lako desava, u krajnjem slucaju kada mu se da laboratorija velicine planete i milioni godina za eksperimentisanje. Ako bi proces bio redak ili mucan, ne bi se moglo ocekivati da se zivot pojavi cim mu se ukaze prva mogucnost, na nasoj (dragoj) planeti, umesto prilicno kasnije u istoriji Zemlje. Biolozi sada raspravljaju o mogucnosti da se zivot na Zemlji mozda pojavljivao u nekoliko navrata, odvojeno. Svi su razlozi za stanoviste da sva ziva bica, danas imaju isto poreklo, a da su se druge, nezavisne linije zivota koje su se eventualno mogle pojaviti, rano izumrle.

Inteligencija- FI

Prethodna razmatranja dovela su nas do toga da nam u ovoj (egzobiolosko-matematickoj) jednacini preostaju jos tri nepoznate.

Prva nepoznanica je koliko je pojava zivota verovatna stvar (Fi)

Druga nepoznanica je koliko mozemo biti pouzdani u to da ce inteligentna bica emitovati radio sugnale (Fc).

I na kraju treca-koliko traje zivot uobicajene radioemisiono "brbljive" civilizacije (L). Ovi bioloski i socioloski faktori Drejkove jednacine su predmet velike naucne debate i neizvesniji su od astronomskih.

Prema mnogim, zivim naucnicima, naivno je smatrati da evolucija na drugoj planeti mora nuzno rezultirati pojavom inteligencije, onakvom kakvom je mi poznajemo. U svom poznatom best-seller-u "Wonderfull life" (tj. "Divan zivot"), paleontolog Stiven Dzej Guld (Stephen Jay Gould) tvrdi: "Verovatno je da svoju egzistenciju dugujemo (?) dobroj sreci. Homo sapiens je jedinstvenost, a ne teznja". Evolucija je nepredvidljiva i haoticna. Guld stalno ukazuje na to da ukoliko bi smo mogli premotati unazad traku bioloske evolucije na Zemlji, i pokrenuti je ispocetka, nemoguce je da bi se ljudi ponovo pojavili na sceni.

Drugi opet, naravno tvrde da mi i ne trazimo ljude. Niko ne ocekuje da nadje ljudsku rasu medju zvezdama (male zelene ili drugacije). Pravilnije, sporno pitanje je da li bilo koji zivot razvija sposobnosti da upotrebljava orudja, obradjuje informacije, i organizuje drustvo toliko veliko i slozeno da otkrije principe elektronike. Za optimiste, samo je pitanje stepena, ne i razlike u vrsti, u nivoima inteligencije i ciljnog (svesnog) ponasanja koji su se pojavili nezavisno, u sirokoj razlicitosti zivotinjskih rodova na Zemlji, posmatrajuci od majmuna do oktopoda.

Ali, Guld ukazuje da nema opsteg modela evolucije, ni njenih favorizovanih pravaca. Nase misljenje da je povecanje bioloskih razlicitosti neizostavno u vezi sa povecanjem mentalnih kapaciteta, moze biti totalno pogresno. Ako su neke skoro (u geoloskom smislu) evoluirane zivotinje vece i pametnije od onih ranijih, to moze biti samo slucajnost. Ljudski nivo planiranja i tehnologija, cak i vise. Nema cvrstih pokazatelja da razvijena inteligencija predstavlja neizbezan proizvod bioloske evolucije.

Za neke biologe i SETI pristalice, fraza "opstanak pogodnih" implicira da veca inteligencija neizbezno povecava sanse te vrste da opstane i rasiri se kroz prirodnu selekciju. Ali poznati biolog Ernst Mayr (sa Harvard Univerziteta) dokazuje, da su mnogi astronomi i fizicari previse optimisti sto se tice pojave inteligencije. "Fizicari jos uvek tezze da misle vise odredjujuce nego biolozi" napisao je Mayr 1996. u majskom izdanju Planetarnog Izvestaja. "Oni tezze da kazu da ako je zivot nastao negde, on ce takodje dovesti do pojave inteligencije, kroz odredjeno vreme. Biolozi, sa druge strane, su inpresionirani nemogucnoscu takvog razvoja."

Zaista, previse cudno, i optimisti i pesimisti baziraju svoje stanoviste na istim posmatranjima, naime da se tehnologija pojavila na ovoj planetu u 4 milijarde godina. Pesimisti (ili realisti ? kako za sebe vole da ih zovu) kao Mayr, vide to kao dokaz da je malo verovatno da je inteligencija evolutivna datost. Za optimiste, to jaca njihovo uverenje u postojanje vanzemaljske inteligencije. Ova razlika se zaustavlja na delovima intelektualnih podloga razlicitih naucnih specijalnosti. Za biologe, nesto sto se desilo jednom u 4 milijarde godina je strahovita retkost. Astronomi imaju siri pogled: ono sto se desilo jednom u vremenu manjem u odnosu na trajanje zivota jedne planete, izgleda razumno za sve planete generalno.

Optimisti ukazuju na to da Zemlja ima jos vise od milijardu godina ispred sebe, pre nego sto bude sprzena sirecim Suncem. To je vise nego dvostruko vremena koje je proteklo od trenutka kada je prvo jednostavno bice gmizuci izaslo iz mora na kopno. Ako je nuznost pojave inteligencije mala, optimisti tvrde, onda se ne bi desilo da se ona pojavi toliko rano u vremenu koje stoji na raspolozenju za to na Zemlji. Cinjenica naseg ranog dolaska u dug period koji se ocekuje za zivot na kopnu, cini da postaje verovatno da ce se sasvim drugacije inteligentne vrste pojaviti jos nekoliko puta u nastupajucoj milijardi godina na Zemlji. Ta tvrdnja odzvanja kao zakljucak nastao spoznajom o brzoj pojavi mikroorganizama na mladoj Zemlji.

Pesimisti opet odgovaraju da mi zaista jos uvek ne znamo koliko ce jos Zemlja ostati milosrdna, blaga. Naizgled stabilna klima na Zemlji, moze biti rezultat duge serije srecnih okolnosti. Mozda smo se pojavili u vremenu na pedalj od isteka vremena koje nam je preostalo.To bi opet islo u prilog tvrdnji pesimista da je pojava inteligencije krajnje neverovatan i redak dogadjaj.

Suprotno popularnom verovanju, cinjenica, da dogadjaj koji se desi jednom, nam nicim ne govori koliko se cesto dogadja, iz jednog prostog razloga, jer, mi sami smo jedini slucaj. Mi smo samo pojedinacan samospoznajuci primerak istog. Cak i ako je inteligentni zivot krajnje redak tako da se pojavi samo jednom u jednom zabacenom cosku univerzuma, moracemo sami sebe naci tamo, jer smo to mi.

Veoma cudno je da obe strane usvajaju takozvani Kopernikov princip, koji istice da covecanstvo ne uziva nikakav povlascen polozaj u svemiru. Skeptici, kao Meyr, kazu da je antropocentricno verovati da su se civilizacije slicne ljudima pojavljivale ponovo i opet u univerzumu. Optimisti, poput Drejka ne zele da prihvate nasu posebnost, jer bi nas to postavilo na anti-Kopernikanski stepenik.

Ocigledno, FI je najkontraverzniji faktor u Drejkovoj jednacini. Neki od naucnika veruju da je ovaj faktor priblizno NULA, ostali uveravaju da je blizu =1. Tu izgleda da nema sredine, jer pitanje neizbeznosti pojave inteligencije jos uvek polarizuje diskusije o SETI.