Autor Tema: Planete Suncevog Sistema  (Pročitano 12149 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Swiss*

  • Gost
Odg: Planete Suncevog Sistema
« Odgovor #14 poslato: 06. Februar 2012. 00:10:51 »
  -MERKUR-
(hermes)

 Merkur

Merkur je planeta najbliža Suncu i udaljena od njega prosečno 0,387 AJ ili 57.910.000 km. Kreće se vrlo eliptičnom orbitom, pa se udaljenost od Sunca menja između 46 i 70 miliona km. Prečnik Merkura je 4.880 km, a masa 3,30×1023 kg. Prva letelica koja se približila Merkuru je bio Mariner 10 koji je tokom tri susreta snimio oko 45% površine. Zbog blizine Sunca, retko je u povoljnom položaju za posmatranje, a i tada je vidljiv iznad horizonta samo kratko vreme pre zalaska ili nakon izlaska Sunca.
Merkur je bio rimski bog trgovine i putovanja, glasnik bogova, kojeg su Grci zvali Hermes.


Fizička svojstva Merkura

Atmosfera

Merkurova atmosfera je vrlo retka, oko 1012 puta ređa od Zemljine. Zbog toga se najčešće smatra da Merkur nema atmosferu. Zbog visokih temperatura i slabe gravitacije, atomi i molekuli atmosfere neprestano odlaze s planete. Izgubljena atmosfera obnavlja se na sledeće načine: česticama sunčevog vetra zarobljenih Merkurovim magnetskim poljem, isparavanjem polarnog leda i isparavanjem prilikom udara mikrometeora.

Hemijski sastav atmosfere

Kalijum 31,7%

Natrijum 24,9%

Atomski kiseonik 9,5%

Argon 7,0%

Helijum 5,9%

Molekularni kiseonik 5,6%

Azot   5,2%

Ugljen-dioksid 3,6%

Voda   3,4%

Vodonik 3,2%


Površinska temperatura

Prosečna dnevna površinska temperatura: 623 K

Prosečna noćna površinska temperatura: 103 K

Površinska temperatura min pros. maks. 90 K 440 K 700 K

(na merkuru varira temperatura ekstremno..na strani Sunca temperatura je preko 400c a na tamnij strani cak i do -170C)

Reljef

Reljef Merkura je najsličniji Mesecu, prekriven kraterima i basenima. Najprepoznatljiviji oblik na Merkuru (od fotografisanih detalja) je Basen Kaloris (Caloris Basin) (Planitia Caloris), udarni krater prečnika oko 1350 km. To je ujedno i najtoplije mesto na Merkuru jer se na njemu nalazi subsolarna tačka u vreme kada je Merkur najbliži Suncu. Udar koji je stvorio Caloris ostavio je trag i na suprotnoj strani planete: na mestu gde su se spojili udarni talasi nalazi se brdovit i vrlo nabran teren.
Udarni krateri na Merkuru su dobro očuvani, zbog nedostatka atmosfere nema erozije tla. Uz kratere se opažaju pukotine i rasedi nastali u vreme hlađenja i stezanja planete. Rasedi su visoki 2-3 km i pružaju se stotinama kilometara u daljinu.
Tlo Merkura je razmrvljeno pod udarima meteorita i erozijom tla zbog naglih promena temperature.


Svojstva unutrašnjosti planete

Merkurovo jezgro se sastoji od prilično velikog gvozdenog jezgra (u poređenju s relativnom veličinom jezgra Zemlje). Unutrašnjost se sastoji od 70% metala i 30% silikata. Prosečna gustina Merkura je 5430 kg/m3, što je nešto manje od prosečne gustine Zemlje. Razlog zašto Merkur, uprkos velikoj količini gvožđa, ima manju gustinu nego Zemlja je u tome što veća masa Zemlje čini nju kompaktnijom planetom i stvara veću gustinu. Merkur ima masu od samo 5,5 % mase Zemlje. Jezgro Merkura popunjava 42% planetine zapremine (kod Zemlje samo 17%). Jezgro okružuje omotač debljine 600 km. Merkur nema magme i najgusca je Planeta u Suncevom Sistemu.




Orbita

Merkurova orbita je dosta ekscentrična i varira od 46-70 miliona km u poluprečniku. Spora precesija orbite oko Sunca nema objašnjenja u Njutnovoj klasičnoj mehanici, dugo se smatralo da postoji jedna nevidljiva planeta, nazvana Vulkan, koji utiče na orbitu Merkura. Pojavom Ajnštajnove Opšte teorije relativnosti pronađeno je objašnjenje za ova mala odstupanja.



Svojstva orbite

Velika poluosa u astronomskim jedinicama 0.387 AJ

Velika poluosa u kilometrima 57 910 000 km

Ekscentricitet 0.20563069

Orbitalni period 87 dana 23.3 časa

Sinodički period 115.88 dana

Srednja orbitalna brzina 47.8725 km/h

Nagib u odnosu na ekliptiku    7.004°


Rotacija

Merkur vrlo sporo rotira oko sopstvene ose. Nekada se smatralo da je zbog plimnih sila sinhronizovan sa Suncem (uvek okrenut ka Suncu istom stranom). To bi značilo da se okrene oko sebe tačno u istom vremenu u kom napravi jedan okret oko Sunca - rezonancija 1:1. Međutim, radarska posmatranja 1965. godine pokazala su da je u rezonanciji 3:2. Okrene se tri puta oko svoje ose za vreme dva obilaska oko Sunca. Ova rezonancija je stabilna zahvaljujući velikoj ekscentričnosti Merkurove putanje. Do prvobitnog, pogrešnog zaključka astronomi su došli posmatrajući ga uvek u najpovoljnijoj tački putanje, gde je uvek pokazivao istu stranu. Razlog tome je što se uvek u istoj tački svoje 3:2 rezonancije nalazi u najpovoljnijem položaju za posmatranje.
Ovako spora rotacija Merkura ima kao posledicu neke zanimljive efekte. Posmatrač na površini može u određenim uslovima videti Sunce kako izlazi, vraća se nazad ispod obzora (retrogradno gibanje) i ponovo izlazi. To se događa zbog promena orbitalne brzine, prema 2. Keplerovom zakonu. Četiri dana pre perihela orbitalna brzina prestiže brzinu rotacije i Sunce se počinje da se prividno giba unazad. Četiri dana nakon perihela orbitalna brzina se dovoljno smanji, tako da se Sunce nastavlja da se normalno giba.




Magnetosfera

Magnetsko polje Merkura je jačine 1% zemljinog, što je relativno jaka magnetosfera s obzirom na brzinu rotacije planete i sastav jezgra i omotača. Izvor ovako jakog magnetskog polja mogla bi da budu cirkulacija tečnih istopljenih materija oko jezgra planete, ali kako Merkur nije toliko vruć u unutrašnjosti da bi se otopili cink ili gvožđe moguće je da oko jezgra struje supstance koje imaju nižu temperaturu topljenja kao što je sumpor. Takođe se smatra mogućim da je Merkurovo magnetsko polje nastalo efektom koji je magnetizovao već stvrdnuti materijal.




Da vidimo snimak Merkura... Na nemackom je, al sve opisuje kao gornji tekst, da takoreci nema potrebe da vam prevodim.









Merkurove Anomalije na povrsini,
medju njima i svemirski Brod!?



Merkurov simbol heksagram...
Pogledajte gde je sve zastupljen
Ovaj simbol...nije svejedno :)




Da cujemo kako Merkur Zvuci....


Van mreže Nena*

  • Some days are better, some days are worse. Look for the blessing, instead of the curse. Be positive, stay strong, and get enough rest. You can't do it all, but you can do your best.
  • * Glavni & Odgovorni *
  • * Ovaj može da menja Google *
  • *******
  • Poruke: 41353
  • Reputaciona snaga: 35559
  • Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!
  • Pol: Žena
  • Radno vreme od 9h do 17h § 061 17 04 231
    • Wordpress Dnevnik Jednog Astrologa
Odg: Planete Suncevog Sistema
« Odgovor #13 poslato: 05. Februar 2012. 23:29:46 »
     Super, jedva čekam, baš sam uživala gledajući sve ove snimke :)
🔮 Natalče šareno 🔮
     Let me ask you something...
     If someone prays for patience, you think God gives them patience? Or does he give them the opportunity to be patient?
     If he prayed for courage, does God give him courage, or does he give him opportunities to be courageous?
     If someone prayed for the family to be closer, do you think God zaps them with warm fuzzy feelings, or does he give them opportunities to love each other?



Blog Astrologija & Divinacija ~ Jyotish Blog ~ •○• 7 Lots •○••○• Lenormand •○••○•Transit searchGoogle Arhiva Slika #1Google Arhiva Slika #2Amar Nat Deck



(click to show/hide)
(click to show/hide)

Swiss*

  • Gost
Odg: Planete Suncevog Sistema
« Odgovor #12 poslato: 05. Februar 2012. 23:24:53 »
Istina, i mene je podsetilo....a gle, Crkvena Zvona kako Zvone!? Sunce, zar ne ;)....mislim da su nasi preci dobro znali kako koja planeta "Zvuci", cak sam i ubedjen sad kad sam odslusao ove signale itd.... A od Saturna me podseca na zvuke muzike od Aboridzina iz Australije...neznam dali si ikad cula!?

Trazim nesto o Merkuru, pa niako da nadjem koji "video" materijal... Al postavicu sta nadjem pa da Kompletiram sliku :)

Van mreže Nena*

  • Some days are better, some days are worse. Look for the blessing, instead of the curse. Be positive, stay strong, and get enough rest. You can't do it all, but you can do your best.
  • * Glavni & Odgovorni *
  • * Ovaj može da menja Google *
  • *******
  • Poruke: 41353
  • Reputaciona snaga: 35559
  • Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!
  • Pol: Žena
  • Radno vreme od 9h do 17h § 061 17 04 231
    • Wordpress Dnevnik Jednog Astrologa
Odg: Planete Suncevog Sistema
« Odgovor #11 poslato: 05. Februar 2012. 22:56:45 »
     Zemlja i Sunce me podsećaju kao kada u daljini čujem Crkvena zvona, tu vibraciju osećam u grudima  :bell1:
🔮 Natalče šareno 🔮
     Let me ask you something...
     If someone prays for patience, you think God gives them patience? Or does he give them the opportunity to be patient?
     If he prayed for courage, does God give him courage, or does he give him opportunities to be courageous?
     If someone prayed for the family to be closer, do you think God zaps them with warm fuzzy feelings, or does he give them opportunities to love each other?



Blog Astrologija & Divinacija ~ Jyotish Blog ~ •○• 7 Lots •○••○• Lenormand •○••○•Transit searchGoogle Arhiva Slika #1Google Arhiva Slika #2Amar Nat Deck



(click to show/hide)
(click to show/hide)

Swiss*

  • Gost
Odg: Planete Suncevog Sistema
« Odgovor #10 poslato: 05. Februar 2012. 22:41:48 »
Da, zaista lepo Zvuci Jupiter...a i Venera nije losa...mozda zato ih i Vezuju za Blagostanje itd ;)

A tako i od Sunca isto....


Van mreže Nena*

  • Some days are better, some days are worse. Look for the blessing, instead of the curse. Be positive, stay strong, and get enough rest. You can't do it all, but you can do your best.
  • * Glavni & Odgovorni *
  • * Ovaj može da menja Google *
  • *******
  • Poruke: 41353
  • Reputaciona snaga: 35559
  • Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!Nena is awe-inspiring!
  • Pol: Žena
  • Radno vreme od 9h do 17h § 061 17 04 231
    • Wordpress Dnevnik Jednog Astrologa
Odg: Planete Suncevog Sistema
« Odgovor #9 poslato: 05. Februar 2012. 22:27:49 »
     Fascinantno za  ://: ://: ://: Jupiter ton me je ostavio :iju:  :nem: :naklon:
🔮 Natalče šareno 🔮
     Let me ask you something...
     If someone prays for patience, you think God gives them patience? Or does he give them the opportunity to be patient?
     If he prayed for courage, does God give him courage, or does he give him opportunities to be courageous?
     If someone prayed for the family to be closer, do you think God zaps them with warm fuzzy feelings, or does he give them opportunities to love each other?



Blog Astrologija & Divinacija ~ Jyotish Blog ~ •○• 7 Lots •○••○• Lenormand •○••○•Transit searchGoogle Arhiva Slika #1Google Arhiva Slika #2Amar Nat Deck



(click to show/hide)
(click to show/hide)

Swiss*

  • Gost
Odg: Planete Suncevog Sistema
« Odgovor #8 poslato: 05. Februar 2012. 21:04:12 »
   -MARS-

 Mars

Mars je četvrta planeta Sunčevog sistema po udaljenosti od Sunca. Dobila je ime po rimskom bogu rata Marsu. Takođe se naziva i crvenom planetom zbog svog crvenkastogog izgleda kada se gleda sa Zemlje.
Mars je udaljen 1.52 AJ ili 227 940 000 km od Sunca, ima prečnik 6794 km i masu 6,4219×1023 kg.
Oko Marsa kruže dva mala prirodna satelita nepravilnog oblika, Fobos i Deimos.
Kako je Mars je bio rimski bog rata, a grčko ime za Mars je Ares, za pojmove vezane uz Mars koristi se prefiks areo- umesto geo-, npr. umesto geografska širina koristimo pojam areografska širina.
Sve do prvog leta do Marsa letelice Mariner 4 1965, mislilo se da na površini planete postoji tečna voda. Ovo je bilo zasnovano na opažanju periodičnih varijacija u boji površine, posebno na polarnim širinama, koje su ličile na mora i kontinente, dok su neki posmatrači tumačili dugačke i tamne brazde kao kanale za navodnjavanje. Kasnije se ispostavilo da ovakve prave linije ne postoje i da su optičke iluzije. Ipak, od svih planeta u Sunčevom sistemu osim Zemlje, na Marsu je najveća verovatnoća da postoji tečna voda i možda život.


Fizičke karakteristike

Poređenje po veličini terestričkih planeta: Merkur, Venera, Zemlja i Mars.
Mars ima poluprečnik približno jednak polovini Zemljinog i samo deseti deo njene mase, pošto mu je gustina manja, ali je njegova površina tek nešto manja od površine kopna na Zemlji. I dok je Mars veći i masivniji od Merkura, Merkur je gušći. Ovo je posledica jače gravitacione sile na površini Merkura. Crvenkasto-Narandžast izgled površine Marsa je posledica gvožđe oksida, poznatijeg kao rđa.


Areografija (geografija Marsa)

Mars je terestrička planeta sa retkom atmosferom, a na njenoj površini se nalaze krateri kao na Mesecu i vulkani, doline, pustinje i polarne ledene kape kao na Zemlji. Na Marsu se nalazi Olimpus Mons, najviša poznata planina u Sunčevom sistemu (27 Km) i Dolina Marinera (lat. Vallis Marineris), najdublji kanjon. Uz geografske osobine, period rotacije i smena godišnjih doba su slični onima na Zemlji.
Mars trenutno nema magnetsko polje, ali posmatranja pokazuju da su delovi planetne kore bili magnetizirani i da su prošlosti postojale promene polariteta magnetskog dipola.

Aerografija Marsa


Slike pokazuju po prvi put najostrije snimke Marsove Povrsine (boja jako slicna zemljinoj)

Trenutni modeli planetne unutrašnjosti indiciraju jezgro od oko 2960 Km prečnika koje se sastoji uglavnom od gvožđa sa oko 14-17% sumpora. Jezgro od gvožđe-sulfida je delimično u tečnom stanju, i ima dvostruko višu koncentraciju lakih elemenata nego jezgro Zemlje. Jezgro je okruženo silikatnim omotačem koji je u prošlosti bio izvor vulkanske aktivnosti na Marsu. Prosečna debljina planetne kore je oko 50 Km, a najveća oko 125 Km, dakle oko 3 puta deblja od planetne kore na Zemlji.
[uredi]Atmosfera i klima

Marsova atmosfera je primetno drugačija od Zemljine, a sastoji se uglavnom od ugljen dioksida (95.32%), uz male mešavine drugih elemenata: azota (2.7%), argona (1.6%), kiseonika (0.13%) i neona (0,00025%). Takođe sadrži i vodenu paru (0.03%), a u polarnim krajevima je nađen ozon.

Polarne kape zimi se prošire do 40-50° areografske širine. Sonda Viking Lender 2 je na 47° severne širine snimila tanak sloj inja. Severna polarna kapa se za vreme severnog leta smanji na prečnik od oko 800 km, a južna za južnog leta na oko 400 km. Osim ugljen dioksida (suvi led), polarne kape sadrže i smrznutu vodu jer je uočeno da sublimacijom CO2 kape ne nestaju, a temperatura je uvek ispod 273 K (0°C). Ova smrznuta voda je izmešana sa česticama prašine.


Temperaturne razlike i nastanak oluja

Prosečna izmerena temperatura na Marsovoj površini je 210 K (-63°C), s maksimumom od 293 K (20°C) i minimumom od 130 K (-143°C). Najtoplija su područja oko ekvatora i u subsolarnoj tački zato što temperatura tla zavisi od ugla upada sunčevih zraka i često varira jer je retka atmosfera slab toplotni rezervoar.
Na polovima temperatura zimi ne prelazi 160 K (-133°C), a pada i do 120 K (-153°C) što je dovoljno da se CO2 kondenzuje. Tada deo atmosferskog CO2 prelazi u polarnu kapu što dovodi do naglog pada pritiska na tom području i vazduh sa čitavog globusa struji prema tom polu.

Temperaturne razlike između svetlijih i tamnijih područja, odnosno tla i atmosfere, uslovljavaju mešanje atmosfere. Vetrovi, koji su pri tlu brzine 10 m/s, podižu čestice prašine do 50 km uvis i prenose ih na udaljenosti od više hiljada kilometara. Vetrovi dostižu brzine do 100 m/s, izazivajući godišnje stotinak peščanih oluja koje, kada je Mars u perihelu, a vetar i temperatura u svom maksimumu, mogu prekriti celu planetu prašinom.
Peščane oluje dovode do zanimljivog efekta „anti-staklenika“ - velike količine prašine u atmosferi ne dopuštaju sunčevoj svetlosti da neoslabljena prodre do površine, a propuštaju toplotno zračenje Marsove površine koja se hladi, dok se viši delovi atmosfere zagrevaju.

Iako atmosfera sadrži samo jedan hiljaditi deo vodene pare koja se nalazi u Zemljinoj atmosferi, voda se uspeva kondenzovati i formirati oblake koji lebde na velikim visinama. Oblaci su redovna pojava na Marsu uprkos maloj količini vodene pare u atmosferi. Čestice prašine stalno prisutne u atmosferi daju joj narandžastu nijansu.


Marsovi Sateliti (meseci)

Mars ima dva mala prirodna satelita nepravilnog oblika, Fobos i Deimos. Fobos ima prečnik oko 11 km i masu 1,08×1016 kg, dok Deimos ima prečnik oko 6 km i masu 1,80×1015 kg.
Putanje koje opisuju oko Marsa su različite. Mereći od središta Marsa, Fobos kruži na 9.000 km od središta Marsa, dok Deimos kruži na 23.000 km.

Fobos & Demos



Snimak o Marsu, jako je zanimljiv...



Lice sa Marsa i Piramide:



Koliko je ovo tacno sa "lobanjom"..neznam!

Jel ovo drvece ili opticka varka?
Snimak je obisao celi svet kao udarna
tema...prosudite sami!


Sta ima se jos reci o Marsu....dokaza pregrst da je tamo "Nekad" bilo zivota, zar ne? :)

Swiss*

  • Gost
Odg: Planete Suncevog Sistema
« Odgovor #7 poslato: 05. Februar 2012. 20:30:26 »
-GOSPODAR PRSTENOVA SATURN-

 Saturn



LEGENDA



Mitologija kaze da je SATURN sin Urana, svrgnuo svoga oca "kastrirajuci ga", zbacio sa trona a njegove "genitalije" bacio u more od kojih je se rodila prekrasna VENUS.....(odatle venus rodjena iz osecanja i ljubavi pa venus i neptun ne idu jedno bez drugog, prva je niza oktava a drugi jevislja oktava osecanja u astrologiji) kako bi sprecio dalje radjanje kiklopa, titana i ostalih nakaza...i tako postao vrhovni bog na zemlji koji je sa Gejom nastavio radjanje i sa kojom je imao decu Jupitera......., po svrgnucu svoga oca Urana od tad je se nebo odaljilo od zemljei nikad vise se nije priblizavalo njoj.

Kastracija urana


Posto je svrgnuo svoga oca Urana ostala je anatema da ce i on biti svrgnut na isti nacin i od tad je Bog Saturn ziveo ustrahu od svoje izrodjene dece da ce jedan od njih mu preoteti "tron" pa legenda kaze dalje da je jeo soju decu kako ne bi izgubio polozaj...




A ASTRONOMIJA kaze...

Saturn je šesta planeta u Sunčevom sistemu. Saturn je udaljen 9,54 AJ ili 1.429.400.000 km od Sunca, ima prečnik 120.536 km (ekvator) i masu 5,68×1026 kg. Saturn je po veličini druga planeta Sunčevog sistema nakon Jupitera. Karakteristka Saturna su prstenovi koji ga opasavaju u 7 pojaseva, a svaki prsten nosi slovo abecede od A do F. Razmaci između pojaseva nose imena po astronomima koji su ih otkrili (Kasini, Gverin, Hajgens, Maksvel, Enke). Kao i Jupiter, Saturn ima mnogo satelita.

Saturn je spljošten na polovima i proširen na ekvatoru, pa ima oblik elipsoida. Razlika između ekvatorskog i polarnog prečnika je 10% (120,536 km prema 108,728 km), što je posledica brze rotacije planete. Druge gasovite planete (Jupiter, Uran, Neptun) su takođe spljoštene, ali ne toliko kao Saturn. Prosečna gustina Saturna je 0,69 g/cm3 zbog čega je jedina planeta u Sunčevom sistemu čija je prosečna gustina manja od gustine vode.
Jedan Saturnov obilazak oko Sunca traje 29,35 godina, dok jedan okretaj oko ose traje u proseku 10 sati, 39 minuta i 25 sekundi.

Magnetnosvera

Saturn, kao i ostali gasoviti divovi, ima jako magnetsko polje koje se proteže do udaljenosti oko 20 do 35 Saturnovih poluprečnika. Ipak, Saturnovo polje je neuporedivo slabije od Jupiterovog, prvenstveno zbog manje količine provodnog materijala ("metalni" vodonik je mnogo dublje), pa je na rubovima planeta po jačini otprilike jednako magnetskom polju na površini Zemlje. Osa magnetskog polja se gotovo poklapa sa osom rotacije planete (ugao je manji od 1°).
Veličina Saturnove magnetosfere znatno se menja s intenzitetom sunčevog vetra, a i rep Jupiterove magnetosfere znatno utiče na Saturnovo magnetsko polje. Radio-emisije sa Saturna utihnule su između poseta Vojadžera 1 (novembar 1980.) i Vojadžera 2 (avgust 1981.), što bi mogla biti posledica ulaska Saturna u Jupiterovu magnetosferu (iako nema čvrstih dokaza).
Na Saturnovo magnetsko polje uteče i njegov satelit Diona. Pozitivni joni vodonika i kiseonika (H+ i О+) nastali nakon razbijanja molekula vode izbijenih s površine Dione i Tetisa čine unutrašnji torus koji se proteže do udaljenosti od 400.000 km od središta Saturna. Na unutarnji torus se nastavlja područje plazme koje se proteže do udaljenosti od 1.000.000 km.
Kao i na Zemlji, međudelovanje magnetosfere, atmosfere i sunčevog vetra stvara veličanstvenu polarnu svetlost.



Saturnovi Prstenovi

Saturn je karakterističan po svojim prstenovima, koji su lako vidljivi i kroz mali teleskop. Poznati su još od vremena kad je Galileo Galilej prvi upotrebio teleskop u astronomske svrhe. Prstenovi su označavani slovima abecede, prema redosledu otkrivanja. Sastoje se od silikatnih stena, gvođžanog oksida i leda. Prostiru se od 6.630 km do 120.700 km iznad Saturnovog ekvatora.
Prstenovi nisu jedno telo. Još je Džejms Klerk Maksvel 1857. godine dokazao da prstenovi ne mogu biti jedno telo, već bezbroj samostalnih čestica, što je kasnije dokazano spektroskopskim merenjima. Pomoću Doplerovog efekta je potvrđeno da se čestice bliže Saturnu kreću brže od onih daljih. Čestice prstenova su raznih veličina: od 100-metarskih tela do mikrometarske prašine. Verovatno postoji i nekoliko tela veličine par kilometara. Prstenovi su građeni od leda i nešto kamenja, pa imaju vrlo visok albedo (oko 0,7).
Saturnovi prstenovi su vrlo tanki. Iako su široki preko 250.000 km, nisu deblji od 1,5 km, pa bi sa sav njihov materijal mogao kompresovati u telo promera 100 km.
Kroz teleskop se najbolje vide prstenovi A, B i C. Pukotina između dva najizraženija prstena (A i B) se zove Kasinijeva pukotina, a mnogo slabije izražena pukotina na spoljnom rubu A-prstena je dobila ime Enkeova pukotina. Pukotine su zapravo orbite s nepovoljnim rezonancijama u odnosu na Saturnove satelite, dakle imaju isto poreklo kao i Kirkvudove zone u asteroidnom pojasu.



Dolazak Vojadžera 1 i 2 doneo je nove saznanja o prstenovima. Fotografije ove dve letelice su pokazale da se prstenovi sastoje od čak stotinjak hiljada manjih prstenčića. Čak su u Kasinijevoj pukotini pronađena 4 prstenčića. Otkrivena su i četiri nova veća prstena: slabašan prsten unutar prstena C nazvan je D prsten dok je prstenu iza prstena A pridruženo slovo F. Iza F prstena su pronađena još dva slabija prstena: G i E.
Zvezda Delta Škorpiona prošla je (iz perspektive Vojadžera 2) iza F-prstena, pa je praćenje treperenja ove zvijezde omogućilo određivanje detaljne strukture prstena F i to čak s 1000 puta boljom rezolucijom (razlučivosti oko 100 m) nego što je bilo moguće ostvariti Vojadžerovom kamerom. U F-prstenu su otkrivena i područja gdje se prsten sastoji od više međusobno isprepletenih niti, što se smatra uticajem satelita Prometej.
Osim toga, uočene su i prolazne strukture u B-prstenu, zapravo talasi gustine uzrokovane prolaskom nekih od Saturnovih satelita.

Vojadžerove fotografije su otkrile i tajanstvene „žbice“, koje se okreću oko Saturna kao kruto telo (prstenovi se okreću nezavisno jedan od drugoga). Poreklo im nije objašnjeno, ali se smatra da su vezane uz magnetsko polje Saturna, jer imaju period rotacije kao i magnetsko polje (10 sati, 39 minuta.). Dok se Vojadžer približavao Saturnu, žbice su izgledale tamnije od prstenova, no kasnije su iz drugog ugla su izgledale svetlije. Svojstvo čestica u žbicama da bolje raspršuju svetlost u smeru suprotnom od izvora svetlosti pokazuje da se radi o vrlo finoj prašini.



Postoji veza između saturnovih prstenova i satelita. Neki od satelita su „pastirski“, tj. čuvaju prstenove, a neki su odgovorni za nastanak pukotina u prstenovima. Atlas, Prometej i Pandora su pastirski sateliti. Pandora i Prometej „čuvaju“ prsten F, a Pan se nalazi u Enkeovoj pukotini.
Saturn i njegovi prstenovi najbolje se vide kada se Saturn nalazi u skoroj opoziciji. Prstenovi prividno nestaju ukoliko njihova ravnina seče Zemlju u vreme posmatranja.
Trenutno postoje dve teorije o tome kako su prstenovi nastali. Prva teorija je teorija o raspalom mesecu, koju je postavio Edvard Rohe i nastala je u 19. veku. Teorija na oslanja na postulatu da je jedan od Saturnovih prirodnih satelita upao u nisku orbitu, ispod tzv. Roheove granice, tako da su ga rastrgale Saturnove plimne sile. Jedna varijacija ove teorije je da se mesec raspao nakon sudara sa kometom. Druga teorija oslanja se na postulatu da su prsteni tu od nastanka planeta, te su ostatak materije od originalne nebularne mase od koje je Saturn nastao. Ova teorija danas nije šire prihvaćena jer se smatra da prsteni tokom miliona godina postanu nestabilni, te da su zbog toga nedavna tvorevina.
Saturnov prsten E je vrlo teško vidljiv čak i najboljim teleskopima. Širina mu je kao udaljenost između Zemlje i Meseca.


Prirodni satelitii

Saturn ima 33 poznata satelita od kojih 30 imaju imena. Broj satelita verovatno nije potpun jer Saturnovi prstenovi smetaju u njihovom otkrivanju sa Zemlje.

Svi veći sateliti, osim Febe i Hiperiona imaju sinhronu rotaciju.
Feba uz to ima retrogradnu te vrlo nagnutu putanju, pa se sumnja da je zarobljeni asteroid.
Hiperion je jedino telo u Sunčevom sistemu za koje se zna da ima haotičnu rotaciju.



Mnogi sateliti su u međusobnoj rezonanciji:
Mimas - Tetis (1:2), Enceladus - Dione (1:2) i Titan - Hiperion (3:4).

Trideset Saturnovih satelita su, po udaljenosti od Saturna:
Pan, Atlas, Prometej, Pandora, Epimetej, Jan, Mimas, Encelad, Tetida, Telesto, Kalipso, Diona, Helena, Reja, Titan, Hiperion, Japet, Kiviok, Ižirak, Feba, Paliak, Skadi, Albioriks, Eriapo, Siarnak, Tarvos, Mundilfari, Suttung, Trjum, Imir i S/2003S1.

Saturnovi prirodni sateliti podeljeni su u grupe, koje nose ime po najistaknutijem satelitu:



Grupa Jan koje sačinjava:
Jan, Mimas, Encelad, Tetida, Diona, Reja, Titan, Hiperion

Grupa Sajarnak (Siarnaq):

Kiviok, Ižirak, Paliak, Albioriks, Eriapo, Siarnak i Tarvos

Grupa Feba:
Feba, Skadi, S/2003S1, Mundilfari, Suttung, Trjum i Imir


Pogledajmo koji snimak o ovom prelepom planetu...




I saturn ima svoje zvuke a tako i njegovi prstenovi...



Swiss*

  • Gost
Odg: Planete Suncevog Sistema
« Odgovor #6 poslato: 05. Februar 2012. 19:09:36 »
-VENERA-
(zvezda danica)



Venera je druga po udaljenosti planeta od Sunca. Venera je prosečno udaljena 0,72 AJ ili 108 200 000 km od Sunca, ima prečnik 12.103,60 km i masu 4,869×1024 kg. Venera je treće telo po sjaju na nebu, posle Sunca i Meseca.

Venera je dobila ime prema rimskoj boginji lepote, koju su Grci zvali Afrodita. Poznata je i pod imenom zvezda Danica, jer je ponekad moguće videti još po danu ili jutarnja ili večernja zvezda, jer je vidljiva pre izlaska Sunca na istočnom delu neba i odmah nakon zalaska Sunca na zapadnom delu neba.



Mit - radjanje Venera posto je kastriran Uran od njegovog sina Saturn...genitalije bacene u vodu....



Atmosfera

Atmosfera Venere sastoji se najvećim delom od ugljen-dioksida (96%) i azota (3%). Ostalih 1% čine sumpor-dioksid, vodena para, ugljen-monoksid, argon, helijum, neon, ugljenikov sulfid, hlorovodonik i fluorovodonik. Atmosferski pritisak na površini Venere iznosi 9321,9 kRa, što je 90 puta više od pritiska na površini Zemlje. Velika količina ugljen-dioksida stvara efekat staklene bašte, zbog čega temperatura na površini dostiže i 500°C, što je 400°C više od očekivanog. Srednja vrednost temperature na površini iznosi 464°C. Tako je površina Venere toplija od površine Merkura, iako je u poređenju s njim udaljenija od Sunca otprilike dvostruko i prima četiri puta manje svetlosti. Iako je rotacija Venere izuzetno spora, zahvaljujući toplotnim strujanjima u gustoj atmosferi nisu velike temperaturne razlike između dnevne i noćne strane. Vetrovi u višim slojevima atmosfere vrlo brzo obiđu planetu i pomažu raspodeli toplote. Brzina ovih vetrova prelazi 350 km/h iznad sloja oblaka, dok su vetrovi uz površinu znatno sporiji.

Reljef

Većinu površine čine ravnice. Ističu se tri područja prozvana "kontinentima": Ishtar Terra (na severnoj polulopti), Aphrodite Terra (na južnoj polulopti) i Beta Regio (na ekvatoru). Najviša planina Maxwell Montes deo je lanca planina koje okružuju visoravan Lakshmi Planum. Između kontinenata prostiru se bazaltne ravnice (vulkanskog porekla): Atalanta Planitia, Guinevere Planitia i Lavinia Planitia. Zbog guste atmosfere većina meteorita jako uspore ili potpuno izgore u njoj, zbog čega na površini nema kratera manjih od 3 km u prečniku. Vrlo mali broj kratera i površina pokrivene bazaltom (oko 90% površine) dokaz su čestih izlivanja lave. Snimci sa sonde Magelan otkrivaju velik broj manjih vulkana (oko 100 000), te stotinak velikih.

Svojstva unutrašnjosti planeta

Pretpostavlja se da je građa Venere slična Zemlji. Gvozdeno jezgro zauzima središte planete i prečnika je oko 3000 km. Iznad jezgra nalazi se otopljeni kameni omotač koji zauzima većinu sadržaja planete. Prema novijim podacima dobijenim sa sonde Magelan, Venerina kora je deblja i čvršća nego što se ranije pretpostavljalo. Smatra se da Venera nema pokretne tektonske ploče poput Zemlje, nego da naprezanja u omotaču u pravilnim razmacima izbacuju lavu na površinu. Zbog toga je većina površine nastala nedavno (pre nekoliko stotina miliona godina), dok su najstariji delovi stari oko 800 miliona godina. Novija istraživanja pokazuju da je Venera vulkanski aktivna u izolovanim područjima.

Venus bez oblaka i njena povrsina...







Magnetosfera

Venera nema magnetsko polje, verovatno zbog spore rotacije, nedovoljne da bi rastopljeno gvožđe u jezgru planete proizvelo odgovarajući učinak. Budući da nema magnetskog polja, Sunčev vetar deluje direktno na gornje slojeve Venerine atmosfere. Smatra se da je Venera imala velike količine vode, poput Zemlje, ali se vodena para pod uticajem Sunčevog vetra raspala na vodonik i kiseonik. Dok se kiseonik vezao s drugim atomima u jedinjenja, vodonik je, zbog male molekularne mase, lako napustio atmosferu. Pronađeni deo vodonikovog izotopa deuterijuma podupire ovu teoriju (ima veću masu i teže napušta atmosferu).



Rotacija

Venera sporo retrogradno rotira, to jest okreće se u smeru od istoka prema zapadu, za razliku od većine ostalih planeta (retrogradnu rotaciju ima još Uran). Nije sasvim poznat razlog ove pojave, a pretpostavlja se da je uzrok sudar sa većim telom (moguće asteroidom) u vreme formiranja planete. Osim ove pojave, period rotacije Venere i njenog kretanja oko Sunca sinhronizovani su tako da je Venera uvek okrenuta prema Zemlji istom stranom u vreme kada su dve planete najbliže jedna drugoj. To može biti rezultat delovanja plimnih sila među planetama, a možda je samo slučajnost. Veneri treba 243 zemaljskih dana da bi se jednom okrenula oko svoje ose,što znači da na Veneri dan traje duže od godine (jer jedna godina na Veneri traje 224,65 zemaljskih dana).


Svojstva orbite

Velika poluosa u astronomskim jedinicama 0.723 AJ

Velika poluosa u kilometrima 108 208 930 km

Ekscentricitet 0.00677323

Orbitalni period   224.695 dana

Sinodički period   583.92 dana

Srednja orbitalna brzina 35.0214 km/h

Nagib u odnosu na ekliptiku 3.39471°



Pogledajmo par snimaka ove Lepotice ili Zvezde Danice pa i Vecernjace itd i samo da znate! Venera je sve samo ne protupacna i gostoljubova...pogledajte i zasto :)




Pentagram boginje Venere,
njen ples na nebu i odakle
Velicanstveni Pentagram...
Kad bolje pogledate, to je 5
susreta sa Zemljom u obilsaku
Sunca....pogledajte!





A ovako Venus pusta zvuke....Primeticete da njen TON prija Uhu, zar ne?


Swiss*

  • Gost
Odg: Planete Suncevog Sistema
« Odgovor #5 poslato: 05. Februar 2012. 18:24:30 »
   -PLUTON-

 Pluton


PLUTON vidjen teleskopom "habl”,
preciznije slike cemo dobiti tek 2015 god.

Pluton je smatran za devetu planetu u Sunčevom sistemu, sve do 24. avgusta 2006. kada mu je status promenjen i od tada pripada novoj klasi objekata - patuljastih planeta.
Pluton je udaljen 39,5 AJ ili 5.913.520.000 km od Sunca i ima prečnik od 2.274 km i masu od 1,27×1022 kg. U poređenju, Pluton je manji od sedam satelita Sunčevog sistema (Meseca, Ioa, Evrope, Ganimeda, Kalista, Titana i Tritona). Pluton ima 3 satelita, od kojih je najveći Haron koji ima orbitu od 19.640 km od Plutonovog središta, prečnik od 1.172 km i masu od 1,90×1021 kg. S obzirom na koeficijent prečnika Plutona i prečnik Harona, Haron je najveći satelit koji kruži oko jedne planete u Sunčevom sistemu. U naučnim krugovima postoje dileme o odnosu između Plutona i Harona. Postoje tvrđenja da Pluton i Haron čine dvojnu planetu, a svoj argument grade po opažanjima putanje Plutona i Harona koja je sinhrona oko jedne središnje ose, ali ovaj dokaz još nije prihvaćen.
O atmosferi Plutona se vrlo malo zna. Pretpostavlja se da se sastoji uglavnom od azota, ugljen monoksida i metana. Specifičnost njegove atmosfere je i ta što je izuzetno retka, te je i pritisak veličine svega nekoliko mikrobara. Plutonova atmosfera je u gasovitom stanju samo kada je Pluton najbliži Suncu. Udaljavanjem od Sunca atmosfera se kondenzuje, delom pada na površinu planete, delom "izvetrava" u svemir. Rotacija oko svoje ose traje nešto više od šest zemaljskih dana.
Dileme su dugo postojale oko definisanja Plutona kao planete. S obzirom na svoju veličinu, a i na nedavna otkrića, može se smatrati samo jednim od većih tela Kajperovog pojasa. Međutim, iz tradicionalističkih razloga, Međunarodna astronomska unija smatrala ga je planetom.


Fizičke osobine

Plutonov sastav nije poznat, ali gustina od samo 2 g/cm3 upućuje na mešavinu od 70% stena i 30% leda, po čemu je sličan Neptunovom satelitu Tritonu. Ta i još neke sličnosti među ovim telima daju osnove za teorije koje govore da su Pluton, Haron i Triton poslednji iz klase velikih objekata, čiji su ostali članovi već prije, usled gravitacionih uticaja spoljašnjih planeta, odbačeni prema Ortovom oblaku.
Temperatura na Plutonu varira od 38 do 63 K (-235 do -210°C). Male razlike postoje zbog različitog albeda (procenta reflektovanog svetla). Svetlija područja mogu biti pokrivena azotnim ledom i, u manjoj meri, zamrznutim metanom, etanom i ugljen-monoksidom. Sastav tamnijih područja nije poznat, ali se sumnja na organski materijal i supstancu izmenjenu kosmičkim zračenjem.


Atmosfera

Pluton i Haron, viđeni kroz Habl
Naslućuje se postojanje slabašne atmosfere, koja stvara pritisak od jedva nekoliko mikrobara. Za razliku od Zemljine atmosfere, koja ima samo jedan hemijski spoj koji menja agregatno stanje - vodu, Pluton ima čak tri: azot, ugljen-monoksid i metan, zbog čega bi Pluton mogao imati najsloženije vreme u Sunčevom sistemu. Smatra se da atmosfera može postojati samo jednim delom duge Plutonove godine, kada je bliže Suncu, dok bi ostatak godine bila smrznuta. U vreme prolaska perihelom atmosfera "nabuja", a postoji mogućnost da jedan deo pobegne u svemir ili čak da pređe na Haron.
Zbog toga je NASA požurila sa slanjem letelice Novi Horizonti prema Plutonu, kako ne bi trebalo čekati još preko 200 godina za odmrzavanje Plutonove atmosfere.

Orbita

Pluton i njegov satelit Haron zajedno kruže oko Sunca i treba im oko 247 godina da ga obiđu. Veliki numerički ekscentricitet putanje od čak 0,24 je rekordan među planetima u Sunčevu sistemu, a inklinacija (nagnutost putanje prema ravnini ekliptike) od čak 17° je takođe jedinstvena među planetima. Zbog ovih, te zbog mnogih drugih razloga, Pluton je izgubio status planete, pa se smatra tek prvim i najveći do sada otkrivenim objektom u Kojperovom pojasu.
Plutonova je orbita vrlo ekscentrična (eliptična). U vremenu između januara 1979. i februara 1999., Pluton je bio bliže Suncu od Neptuna. Orbite im se ne seku, već Pluton prolazi iznad ili ispod Neptunove putanje. Pluton obilazi Sunce u 3:2 rezonanciji s Neptunom, što znači da su 3 Neptunove godine jednako duge kao 2 Plutonove. Pluton nije jedino telo u ovakvoj rezonanciji s Neptunom, veliki broj asteroida u Kojperovom pojasu nalazi se u istoj rezonanciji, pa se nazivaju Plutini.



Rotacija

I Pluton i Haron imaju sinhronu rotaciju (uvek istim stranama su okrenuti jedno drugom) čiji period traje 6,3872 dana. Rotiraju retrogradno na udaljenosti od 19.640 km, što je oko 8 puta veće od prečnika Plutona. Centar mase sistema Pluton-Haron nalazi se izvan Plutona, što je jedinstveni slučaj među većim telima Sunčevog sistema.
[uredi]Sateliti


Pluton i njegova tri satelita

NASA je 31. oktobra 2005. objavila pronalazak 2 mala Plutonova satelita, pa je time broj poznatih satelita Plutona narastao na 3. Novootkriveni sateliti nazvani su Nikt i Hidra.

Haron, a = 19.640 km, P = 6.3872 dana

Hidra, a = 64700 ± 850 km, P = 38.2 ± 0,8 dana

Nikt, a = 49400 ± 600 km, P = 25.5 ± 0,5 dana

Nova dva Satelita (skoro odkrivena)

P4  P5 : Novi satelit, za sada nazvan P5, sličan je kao P4 i nepravilnoj je oblika prečnika između 10 i 24 km. Udaljen je od Plutona 93.000 km i kreće se u orbiti za koju se veruje da je koplanarna sa ostala četiri satelita.




Istorija istraživanja

Pluton je 1930. godine sasvim slučajno otkriven. Naime, pogrešni proračuni Neptunove i Uranove putanje su upućivali na neku veliku masu koja utiče na njihovo kretanje. Ta je pogreška nagnala mnoge astronome da krenu u potragu za devetom planetom. Jedan od njih je bio i Klajd Tombo koji je sa opservatoriji u Arizoni, pri vrlo detaljnom pretraživanju neba, otkrio planetu Pluton. Ubrzo nakon otkrića je postalo jasno da Plutonova masa nije ni izbliza dovoljna da objasni greške u proračunima kretanja Urana i Neptuna. Potraga za desetim planetom, planetom Iks, je nastavljena, ali bez uspeha. Tek su podaci sa Vojadžera 2, koji su dali preciznije podatke o masi Neptuna pokazali da planete Iks nema, niti je može biti.
Haron je otkrio astronom Džim Kristi 1978. godine. Haron je otkriven upravo u vreme kad se ravnina njegove orbite oko Plutona spuštala prema liniji koja spaja Pluton sa Zemljom.
U periodu od 1985. do 1990, ravnina Haronove orbite je presecala Zemlju, pa se svaki Plutonov dan mogla pratiti pomrčina Plutona Haronom i obratno. Kod prvih je pomrčina Haron pomračivao severne predele Plutona, zatim se, za posmatrača sa Zemlje, spuštao preko ekvatora, da bi krajem petogodišnjeg perioda pomračivao južne polarne predele. Pažljivo merenje promena sjaja Plutona za vreme pomračenja omogućilo je izradu mapi albeda Plutona i Harona. Plutonov albedo kreće se od 0,49 do 0,66, dok je Haron nešto tamniji i jednoličniji, s albedom između 0,36 i 0,39. Ove su pomrčine omogućile su i određivanje promjera obaju tijela.
Pomoću merenja međusobne udaljenosti ova dva tela i perioda njihovog kruženja oko centra mase, bilo je lako odrediti ukupnu masu oba tela, međutim za proračun pojedinačnih masa bi bilo potrebno preciznije odrediti udaljenost pojedinih tela od centra mase (tačke oko koje oba tela kruže). Dosadašnja merenja upućuju na to da je masa Harona 8% do 16% mase Plutona. Haron, kao i Zemljin Mesec, može biti rezultat velikog svemirskog sudara Plutona s nekim drugim telom, pa bi istraživanje ovog para mnogo doprinelo razumevanju Meseca

Tokom 1988. došlo je do pomračenja jedne zvezde Plutonom. Praćenje promene sjaja i spektra zvezde omogućilo je astronomima analizu atmosfere Plutona. Otkrivena je atmosfera od azota, metana i ugljen-dioksida. Nagli pad sjaja pomračene zvezde upućuje na sloj smoga ili sloj sa temperaturnom inverzijom.
Tokom 2002. godine Pluton je ponovno pomračio dve zvezde u razmaku od mesec dana, između 19. jula i 20. avgusta. Ove okultacije, prva vidljiva iz dela Južne Amerike a druga s Havaja i zapada SAD, su pokazale da se Pluton u ovih 14 godina znatno promenio. Otkriven je pad temperature u atmosferi od 10 do 30 °C, a sjaj pomračene zvezde ovaj put nije opao naglo, već postupno, što znači da je sloj otkriven 1988. nestao. Podaci takođe upućuju na zagrevanje površine (određuje se prema temperaturi najnižih slojeva atmosfere). Okultacije će ubuduće će biti mnogo češće nego pre, jer Pluton ulazi u područje Mlečnog puta.
Pluton je, do redefinisanja pojma planete 2006, bio jedina planeta koju još nije posetila nijedna robotska letelica. Čak ni fotografije teleskopa Habl nisu otkrile ništa više od nekoliko tamnijih i svetlijih područja.
NASA je tokom 90-tih razmatrala misiju prema Plutonu i Kojperovom pojasu, nakon čega je bila osmišljena misija nazvana Pluton-Kojper Ekspres, ali je NASA, zbog prevelikih troškova, odustala od misije. Nakon nekog vremena, raspisan je konkurs među institutima i univerzitetima za osmišljavanje nove misije prema Plutonu na kojem je odabrana misija Novi Horizonti.
Sonda „Novi Horizonti“ je lansirana 11. januara 2006. Tokom svog puta, početkom 2007, je iskoristila Jupiterovu gravitaciju za korekciju putanje, i stići do Plutona oko 14. jula 2015. godine. Nakon prolaska pored Plutona i Harona, letelica je, po prvobitnom planu, trebala posetiti i nekoliko tela u Kojperovom pojasu, ali od toga će se verovatno morati odustati zbog kašnjenja u proizvodnji nuklearnog goriva za letelicu.


Posto je ovo najmanje istrazena planeta i tako malo se o njemu zna, evo snimak koji koliko toliko potvrdjuje cinjenice sta je PLUTON




Novosti iz Astronomije


Tim naučnika izjavilo je da je pomoću teleskopa Habl otkrio dosad najmanji Plutonov mesec, godinu dana nakon otkrića četvrtog satelita nazvanog P4.

Ostali Plutonovi meseci su Haron, Nikt, Hidra i P4. Haron je najveći, sa prečnikom od 1.043 km, Niks i Hidra su široki između 32 i 113 km, a P4 ima prečnik od 13 do 34 km.

Haron je otkriven 1978, 48 godina posle otkrića Plutona, a Nikta i Hidru takođe je "ugledao" Habl 2005.

Novi mesec, za sada nazvan P5, sličan je kao P4 i nepravilnoj je oblika prečnika između 10 i 24 km. Udaljen je od Plutona 93.000 km i kreće se u orbiti za koju se veruje da je koplanarna sa ostala četiri satelita.

Letelica Američke svemirske agencije "Novi Horizonti" stići će na Pluton 2015. Kada je lansirana 2006, Pluton je još imao status planete, ali su ga, u međuvremenu, astronomi "degradirali" na klasu patuljastih planeta.





PLUTON ne prestaje da nas zacudjava svojim ekscentrocnim obilaskom oko Sunca koje odstupa 17 stepeni a sad i sa svojih 5 satelita....videcemo sta ce biti 2015 godine, kakve cemo tad objave cuti iz Astronomskog Sveta o njemu :)