Autor Tema: Beograd nekad i Danas  (Pročitano 31984 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Na mreži uranija*

  • Savetnik
  • * Podstanar na Forumu *
  • ***
  • Poruke: 3486
  • Reputaciona snaga: 13400
  • uranija is awe-inspiring!uranija is awe-inspiring!uranija is awe-inspiring!uranija is awe-inspiring!uranija is awe-inspiring!uranija is awe-inspiring!uranija is awe-inspiring!uranija is awe-inspiring!uranija is awe-inspiring!uranija is awe-inspiring!uranija is awe-inspiring!uranija is awe-inspiring!
  • Pol: Žena
  • zivot je lepsi sa nadom u bolje sutra
Odg: Beograd kojeg vise nema
« Odgovor #84 poslato: 26. Februar 2012. 09:03:35 »
CASPER skidam kapu na temi,ja nemam puno vremena,ali ti si nezamenljiv,dakle nas Bg nekad lepo je sve ovo videti,uh sto patim nekad za strim stvarima i kako je nekad bilo....

Swiss*

  • Gost
Odg: Beograd kojeg vise nema
« Odgovor #83 poslato: 25. Februar 2012. 18:44:07 »
-Kuća u Makadenskoj 27 (1910) (srušenа)

Kuća Žaka Bulija u Kralja Petra 58 (1910)



-Kuća apotekara Svet. Okanovića u Makedonskoj ulici (1911)
Projektovana u saradnji sa Androm Stevanovićem
-Kuća u ulici Strahinića Bana 27 (1911)
-Kuća Bertolda Godštajna u Zemun u nekadašnjoj Nemanjinoj br. 6 (1911)
-Kuća u Nemanjinoj ulici br. 4 (1911)
-Kuća u Đure Jakšića 11 (1912)
-Stambena zgrada M. Alkalaja u Ulici Zmaja od Noćaja 11 (1912)
-Kuća trgovca Jovana Barlovca u Francuskoj 15 (1912)
Srušena 1999.

Palata Novog dvora (1912)



Palatu Novog dvora u kome se danas nalazi sedište srpskog Predsednika projektovao je i to za Petra I Karađorđevića, Stojan Titelbah negde oko 1910. godine. Prostrana palata Novog dvora u "osnovi simetrične i razuđene osnove podignuta je sa suterenom, prizemljem i dva sprata u okviru dvorskog kompleksa", na uglu današnje ulice Kralja Milana i Dobrinjske, kao pandan Starom dvoru. Složeni uslovi građevinskog programa, a naročito, kako ističe Nestorović, "zahtevi štednje naveli su u izvesnoj meri projektanta na usiljena prostorna rešenja, što je uticalo i na spoljnu kompoziciju kojoj nedostaje harmonija celine. I pored uspešno primenjenih i obrađenih pojedinih klasičnih elemenata, u komponovanju masa nema potpune skladnosti pogotovo u poređenju sa kompozicijom Starog dvora Bugarskog". I ugao kod Dobrinjske ulice, koncipiran na "osmougaonoj osnovi slično uglu Starog dvora kod ulice Dragoslava Jovanovića, zajedno sa završnim kubetom, je nevešto napravljen jer mu nedostaje ona proporcija i ona obrada detalja, koje neko arhitektonsko delo čine savršenim". U novi dvor napravljen za Kralja Petra I uselio se Aleksandar Karađorđević se 1922, kada je krunisan, i sve do njegovog ubistva u Marselju 1934. ovo zdanje je bila zvanična kraljeva rezidencija. Od 1936. godine pa do kraja drugog svetskog rata u zgradi Novog dvora bio je smešten muzej Kneza Pavla. Za vreme Drugog svetskog rata zgrada Dvora, odnosno Muzeja kneza Pavla, je znatno je oštećena, a posle II svetskog rata je rekonstruisan na taj način što spolja " prema vrtu dozidana velika kolonada u pseudoklasicizmu" po projektu arhitekte Milana Mini-ća.


-Skice stambene zgrade za jednog člana kuće Karađorđevića oko 1911/12

-Kuća na Uglu Mekenzijeve i Vlade Zečevića (1912)

-Kuća u ulici Svetozara Markovića 69 (1914)

Swiss*

  • Gost
Odg: Beograd kojeg vise nema
« Odgovor #82 poslato: 25. Februar 2012. 18:41:21 »
A evo jos jedne zgrade koje vise nema



Ministarstvo vojske i mornarice, na uglu Nemanjine i Kneza Milosa.






Бранкова, непарна страна, од бр. 27 до поп Лукине




Бранкова, непарна страна,  од бр 27. до поп Лукине, једино се не види прва зграда лево, а у даљини се види Саборна црква



Бранкова, непарна страна, од бр. 9 према Зеленом венцу




Бранкова, непарна страна,  бр. 13-19




Бранкова, парна страна, на старим бр. 34 и 38 и стара једноспратница на 36, у даљини торањ Саборне цркве



Swiss*

  • Gost
Odg: Beograd kojeg vise nema
« Odgovor #81 poslato: 25. Februar 2012. 18:39:14 »


Ovo je Kolarceva ulica i u dnu se vidi taj cosak.




U njoj se posle nalazila i cuvena kafana Kolarac




Od nje nije nista ostalo, sada je tu staklenac[/QUOTE]

Swiss*

  • Gost
Odg: Beograd kojeg vise nema
« Odgovor #80 poslato: 25. Februar 2012. 18:37:38 »
зграда на углу Коларчеве и Македонске, где је  била прва пошта:



Swiss*

  • Gost
Odg: Beograd kojeg vise nema
« Odgovor #79 poslato: 25. Februar 2012. 18:36:35 »
Bulevar despota Stefana:


- cosak sa Brace Jugovica, kod bioskopa Balkan




- ista slika, samo slikano kod Skadarske




- ovde se nazire I ekonomska




- a ovo mi deluje kao raskrsnica sa Cara Dusana, ali nisam sigurna



Swiss*

  • Gost
Odg: Beograd kojeg vise nema
« Odgovor #78 poslato: 25. Februar 2012. 18:34:55 »
Hotel London (posle rata)




Vasina




Stari aerodrom




Cara Lazara (mislim izmedju Vuka Karadzica i Uskocke)



Swiss*

  • Gost
Odg: Beograd kojeg vise nema
« Odgovor #77 poslato: 25. Februar 2012. 18:33:47 »
KRALJA ALEKSANDRA I most nekada...







I posle rata...



Swiss*

  • Gost
Odg: Beograd kojeg vise nema
« Odgovor #76 poslato: 25. Februar 2012. 18:32:11 »
Biblioteka na Kosancicevom vencu



Zgrada dvora, sadasnjeg predsednistva nekad




Ovo ostavljam da sami pogodite





Swiss*

  • Gost
Odg: Beograd kojeg vise nema
« Odgovor #75 poslato: 25. Februar 2012. 18:30:41 »
Даље о архитектама Београда


JELISAVETA NAČIĆ (1878-1955)



Prva žena arhitekta u Srbiji Jelisaveta Načić rođena je 1878, u Beogradu, gde je 1900. godine završila, i to u roku, Arhitektonski odsek Tehničkog fakulteta Velike škole. Odmah po završenim studijama Načićeva se zapošljava u ministarstvu građevine kao crtač-tehnički pripravnik. Državni ispit je položila 1903, ali zbog krutih propisa nije mogla da se zaposli kao arhitekta u Ministarstvu jer, kako stoji u rešenju kojim se odbija, „...svojstvo dejstvitelnog činovnika ne mogu imati ženska lica...“ Zaposlila se u građevinskom odseku beogradske opštine i tu je na poslovima projektanta provela narednih šesnest godina. Načičeva je na samom početku svoje kratke karijere arhitekte dobila III nagradu na prestižnom konkursu za novu crkvu u Topoli što je joj je donelo i nove narudžbine. Ali tek posle nekoliko uspešno realizovanih zgrada od kojih je, svakako, škole kod Saborne crkve iz 1907, najvredniji objekat u njenom projektantskom radu, izbila u sam vrh. Za vreme austrougarske okupacije u Prvom svetkom ratu dobrovoljno je radila na obnovi porušenih delova Beograda, da bi već 1916. godine zbog, kako ističe Bogunović, "terazijskog slavoluka sa rodoljubivim porukama ispisanim u čast povratka srpske vojske iz balkanskih ratova, poput "kraljevskog arhitekte" Jovana Ilkića, bila internirana u logor Nežideru u Mađarskoj. Posle rata nije se bavila projektovanjem. Umrla je Dubrovniku 1955 godine.

-KONKURSNI PROJEKT ZA CRKVU U TOPOLI 1903, III NAGRADA

-URBANISTIČKO UREĐENJE MALOG KALEMEGDENA PREMA IDEJNOJ SKICI ARHITEKTE D.T. LEKA.

-KUĆA KNJIŽARA MARKA MARKOVIĆA NA UGLU KAPETAN MIŠINE I JOVANOVE 45-A, 1904
Posebno je vredan dvorišni deo gde je, prema S. Bogunoviću, J. Načić smelo oblikovala lučne prozore bogate plastičnom dekoracijom sa "nišama u vidu trodelne arkade i balkona sa ogradom od kovanog gvožđa" .

-KUĆA BOŽIDARA KRSTIĆA U ULICI Đ. ĐAKOVIĆA 3, 1905


ZGRADA OSNOVNE ŠKOLE KOD SABORNE CRKVE U BEOGRADU. (1907)


U stilu akademizma, Jelisaveta Načić projektuje 1907. godine zgradu osnovne škole kod Saborne crkve u Beogradu. Zgrada je sagrađena na mestu gde je četrdesetih godina XIX veka inženjer Franc Janke gradio licej i gimnaziju. U osnovi, ovo je, kako piše Nestorović, "bogato raščlanjeno rešenje sa suterenom, prizemljem i spratom, smišljene prostorne kompozicije, razuđenih masa. Glavni front je na široko zasečenom uglu u čijoj je osovini ulaz, vestibil i monumentalno stepenište za sprat, gde je nad ulazom dvorana za svečanosti. U spoljnjem oblikovanju ističe se čisto arhitektonsko rešenje u duhu akademizma na bazi renesansa. Na ugaonoj fasadi istaknut je srednji deo sa bogatijom obradom, sa udvojenim jonskim pilastrima i klasičnim glavnim vencem, sa atikom. Između pilastara su veliki polukružni otvori svečane dvorane. U ovom delu fasade može se uočiti uticaj beogradskog arhitektonskog odseka, a posebno profesora Dragutina Đorđevića. Cela kompozicija bi, bez sumnje, davala znatno bolji utisak da je izvedeno i simetrično krilo iz Gračaničke ulice. Prizemlje u lakoj rustici masa i lizena stvara pogodno postolje gornjoj kompoziciji fasada i po odnosu visine i po arhitektonskoj obradi".


GRANITNE STEPENICE SA KLADENCEM U PARISKOJ ULIICI (1911)



Jelisaveta Načić je 1911 u sklopu uređenja Kalemegdana projektovala i neobarokne monumentalne granitne stepenice sa česmom koje povezuju glavno šetalište Kalemegdana sa Pariskom ulicom.

-PROJEKAT OGRADE SAVSKE ALEJE
(uništena u I svetskom ratu)


ZGRADE ZA OPŠTINSKE STANOVE U ULICI ĐURE ĐAKOVIĆA (NEKADA BAŠTOVANSKOJ) U BEOGRADU (1911)
U jednostavnoj bezornamentalnoj arhitekturi, sa funkcionalnim osnovama,. J. Načićeva podiže 1911. godine zgrade za opštinske stanove, sa prizemljem i spratom u ulici Đure Đakovića (tada Baštovanskoj) u Beogradu. U kompoziciji ovih zgrada ističe se arhitektura krovova sa nadstrešnicama i fasadnim zabatima. Povodom ovih stanova arhitekta D. T. Leko kritikuje opštinu, smatrajući da se grade “bez zdrave ekonomske podloge” i da je “štetno graditi ove jevtine stanove koji će ubrzo postati prave rupčage...” Vreme, međutim, nije potvrdilo ovu Lekovu bojazan.

PAVILJON ZA TUBERKULOZNE BOLESTI (1912)
Kao opštinski arhitekta, gde je aktivno radila sve do 1916. godine, Jelisaveta Načić je projektovala, kako piše Nestorović, u "znatno slobodnijoj arhitekturi paviljon za tuberkulozne bolesti (1912) sa suterenom, prizemljem i spratom, funkcionalnog rešenja osnove, sa prostranom terasom za sunčanje", koji je izvodio preduzimač Gašpar Miler. Zgrada je bila oštećena za vreme Prvog svetskog rata pa je porušen 1919. godine

-CRKVA U ŠTIMLJU KOD UROŠEVCA

CRKVA ALEKSANDRA NEVSKOG (1914-1928)


Prema nacrtu Jelisavete Načič počela je 1912 da se gradi u srpsko vizantijskom stilu crkva Aleksandra Nevskog u Beogradu. Projekat je kasnije tokom dvadesetih godina XX veka izmenjen u dva navrata. Najpre su Petar Popović i Vasilije Androsov značajno izmenili osnovni projekat, a onda su Androsov i Dušan Babić "osavremenjivanjem tehničkih detalja i obogaćivanjem izgleda fasade i enterijera", kako piše Branko Vujović, crkvi dali sadašnji izgled. Od prvobitnog plana ostao je, kako ističe Bogunović, "trolisni oblik osnove sa tri apside... i jednim kubetom iznad naosa".


REKONSTRUKCIJA TERAZIJA
Prema idejnom projektu Veselina Lučića Načićeva "izvodi trodelni skver sa centralnim skverom, velikom fontanom u sredini i podzemnim WC-om. Po njenim planovima podignuta je i ograda oko skverova, sa "granitnim soklom i postamentima, između kojih su bili ukrasni delovi od livenog gvožđa u slobodnim motivima secesije". Sama fontana započeta 1914. godine nije bila završena zbog rata, a za nju je vajar Ivan Meštrović izradio grupu figura".

KUĆA ARSE DRENOVCA NA UGLU KOSOVSKE I KONDINE


(Srušena sedamdesetih godina XX veka)

-KUĆA M. PROTIĆA U DVORIŠTU BIRČANINOVE 13
(srušena)
-KUĆA Z. ARSENIJEVIĆA U LOMINOJ ULICI 46