Autor Tema: Kosmos / Svemir  (Pročitano 2343 puta)

0 Članovi i 2 gostiju pregledaju ovu temu.

Van mreže ☆ swiss ☆*

  • Bibliotekar
  • * Ovaj može da menja Google *
  • ****
  • Poruke: 30260
  • Reputaciona snaga: 0
  • ☆ swiss ☆ Is looked down upon.
  • Pol: Muškarac
Odg: Kosmos / Svemir
« Odgovor #3 poslato: 20. Novembar 2013. 21:21:18 »
Ovako se Kosmos cuje kad se njegova radio emisija koju odasilja pretvori u zvuk cujan Ljudskom Uhu :)

bas je relaksirajuce

sve sto vidis lepo u meni to si ti,
sve ostalo sam ja!

***
U zlu bi se moglo naci dobra
samo kad se zlo ne bi menjalo nonstop i prilagodjavalo dobrom da ga upropasti.
***
Ne, neće ti saturn doneti mudrost ili nagrade za pretrpljenu bol. saturn hoće da te ubije. Za to što ste preživeli zahvalite se ostatku svoje karte, jer da je po saturnu, niko od nas sada ne bi bio ovde.

-vivi-

Van mreže Kira*

  • King of Heroes
  • * Svraća na kafu *
  • ***
  • Poruke: 372
  • Reputaciona snaga: 23
  • Kira is working their way up.Kira is working their way up.Kira is working their way up.
  • Pol: Muškarac
  • I'll tell you my sins and you can sharpen ...
Odg: Kosmos / Svemir
« Odgovor #2 poslato: 27. Februar 2013. 00:52:10 »
Sta je to kosmos?


Kosmos (grč. Κόσμος — svet, vasiona) je pojam koji je prvobitno označavao red, lepotu, harmoniju. Zbog harmonije sveta ovaj naziv je Pitagora preneo za naziv sveta uopšte u kom smislu su ga upotrebljavali i grčki filozofi. U srednjem veku alhemičari su čoveka smatrali malim svetom, mikrokosmosom, a spoljašnji svet — velikim, makrokosmosom. Nauka koja izučava kosmos naziva se kosmologija.

A sta je to kosmologija?


Kosmologija (grč. κοσμολογία; od κόσμος — kosmos i λογία — logija) je nauka koja proučava i pokušava da objasni nastanak i evoluciju svemira.
U prvoj polovini 20. veka, reč „kosmos“, odnosno „univerzum“, korišćena je za označavanje svega što čini prostor-vreme u kojem se nalazimo, kao i sve materije sa energijom u njoj. Kosmologija je nauka koja se razvila iz astronomije i fizike, sa ciljem proučavanja i razumevanja svemira. U drugoj polovini 20. veka, razvija se, i iz kosmologije izdvaja, osmatračka kosmologija, koja se naziva i fizičkom kosmologijom.

A sta je svemir?

Svemir (još i vasiona, vaseljena, ili kosmos) je sva materija koja postoji i sav prostor u kojem se neprekidno odvijaju različiti procesi. Deo svemira koji može da se vidi ili ispita obično se naziva poznati svemir ili vidljivi svemir. Pošto širenje (inflacija) svemira uklanja iz našeg vidokruga njegov ogroman deo, većina kosmologa prihvata stanovište da je nemoguće osmatrati ceo svemir te koriste izraz naš svemir da naglase da se radi samo o onom delu ljudima dostupnom za ispitivanje.
U terminologiji fizičke kosmologije, svemir se smatra konačnim ili beskonačnim prostorno-vremenskim kontinuumom u kojem postoje sva materija i sva energija. Neki naučnici podržavaju hipotezu da bi svemir mogao biti deo sistema brojnih drugih svemira.

Širenje, starost i teorija Velikog praska

Najvažniji rezultat fizičke kosmologije, saznanje da se svemir širi, izveden je iz posmatranja crvenog pomaka uobličenog u Hablov zakon. Ekstrapolacijom tog širenja po vremenu, nazad u prošlost, dostiže se gravitacioni singularitet, prilično apstraktan matematički koncept, koji možda odgovara, a možda i ne odgovara stvarnosti. Iz toga je izrasla teorija Velikog praska, koja je danas preovlađujući model svemira. Starost svemira, računajući od Velikog praska, prema sadašnjim podacima koje je prikupila WMAP sonda NASE (engl. WMAP — Wilkinson Microwave Anisotropy Probe, Vilkinsonova sonda mikrotalasne anizotropije) procenjuje se na oko 13,7 milijardi (13,7 × 109) godina, sa granicom greške od oko 1% (± 200 miliona godina). Druge metode procene starosti daju različite vrednosti za starost svemira koje kreću od 11 milijardi do 20 milijardi godina.Većina ocena grupisana je u opsegu 13-15 milijardi godina.

Struktura vasione


Svemir se grubo rečeno sastoji od zvezdanih sistema (zbir miliona zvezda), praznog prostora, i međuzvezdane mase. Zvezdani sistemi su organizovani u zvezdane populacije, zvezdane asocijacije i zvezdana jata i superjata.
Galaksije su osnovni elementi vasione. Za sve vasionske objekte tipično je da su rastojanja između njih znatno veća od dimenzija samih objekata. U slučaju galaksija to izgleda otprilike ovako: ako zamislimo da je prosečna galaksija veličine novčića od jednog dinara (stvarne dimenzije su im reda 1018 km), srednje rastojanje između galaksija iznosi oko jedan metar. Međugalaktički prostor ispunjen je praktično samo zračenjima čiji su izvor uglavnom zvezde u galaksijama, kao i određenom količinom veoma razređenog međugalaktičkog gasa. Galaksije nisu ravnomerno raspoređene u prostoru. One se grupišu u jata galaksija - sisteme koji mogu da sadrže od nekoliko desetina do nekoliko hiljada članova. Tek su ovakva jata galaksija statistički ravnomerno raspoređena u prostoru. Osnovne osobine vasione jesu njena homogenost i izotropnost. Ako posmatramo razne oblasti vasione uvek iste velike zapremine, u svakoj od njih ćemo, u proseku naći isti broj galaksija. U tome se sastoji homogenost vasione. Ako pak iz bilo koje tačke u vasioni vršimo posmatranje u različitim pravcima u svakom pravcu ćemo, u proseku, sresti isti broj galaksija, u tome se sastoji izortopnost vasione. Drugim rečima u vasioni ne postoji ni jedno mesto i ni jedan pravac koji bi se po ma čemu razlikovao od ostalih: svako se mesto ravnomerno može smatrati centrom vasione ili što je isto centar vasione ne postoji.
Našem posmatranju dostupan je samo određeni deo vasione, taj deo vasione nazivamo meta galaksija. Vasiona za nas, dakle nije beskonačna. Za posmatrače na zemlji postoji definisan svojevrsni horizont vasione koji je od nas podjednako udaljen u svim pravcima. Možemo se donekle slobodno izraziti i reći da je vasiona sastavljena od beskonačno mnogo metagalaksija koje se preklapaju i u proseku ne razlikuju jedna od druge.
Po danas usvojenoj interpretaciji postojanje ove granice vasione posledica je njenog širenja, proučavanjem spektra svetlosti sa udaljenih galaksija pokazalo je da su u njima spektralne linije pomerene, ka većim talasnim dužinama i to tim više što je galaksija udaljenija od nas. Ova pojava je nazvana crveni pomak, a najdoslednije se može objasniti Doplerovim efektom. Na osnovu ovoga formulisan je Hablov zakon, koji kaže da je brzina kojom se data galaksija udaljava od nas srazmerna njenoj trenutnoj udaljenosti. Dva puta dalja galaksija udaljava se dva puta brže itd. Galaksija koja se nalazi na horizontu naše metagalaksije toliko je daleko da se udaljava praktično brzinom svetlosti, pa je njena svetlost toliko pomaknuta ka velikim talasnim dužinama odnosno malim učestalostima da se više ne može osmatrati. To je poreklo horizonta vasione.
Vasiona koja se širi je u određenom trenutku svoje prošlosti to širenje morala i da počne i to iz stanja u kojem je gustina materije bila izuzetno velika. U početnom trenutku ove faze širenja morao je da se odigra neki proces koji je materiji saopštio početne nivoe koje i danas opažamo. Taj proces nazivamo Veliki prasak. Jednačine kretanja govore da se velika eksplozija odigrala pre oko 13 × 109 (13 000 000 000 godina).
Još jedna važna osobina vasione jeste i njen elementarni sastav. Ogroman eksperimentalni materijal svedoči da masu vasione čini oko 70% vodonika, oko 29% helijuma i samo oko 1% svih ostalih težih elemenata zajedno. Napomenimo još da konačnost brzine svetlosti i svih uzajamnih delovanja ima i sledeću neizbežnu posledicu. Gledajući udaljene oblasti vasione mi gledamo u njenu prošlost.

Pametan nadje izlaz, a budala opravdanje.

Swiss*

  • Gost
Kosmos / Svemir
« Odgovor #1 poslato: 13. Septembar 2012. 19:09:20 »
KOSMOS / SVEMIR

:tref:

Tamna energija je stvarna 

Tamna energija, misteriozna kosmička sila za koju se misli da je gorivo koje pokreće ubrzanu ekspanziju univerzuma, je stvarna, sudeći po najnovijem otkriću naučnika iz Velike Britanije i Nemačke.



Nakon dvogodišnje studije, naučnici sa Univerziteta u Portsmutu i Univerziteta u Minhenu, zaključili su da su šanse za postojanje tamne energije 99,996 odsto.

To je isti nivo sigurnosti naučnika kao i kada je ovogodišnje otkrivanje Higsovog bozona bilo u pitanju.

Iako su teoriju da tamna energija stoji iza sve bržeg širenja svemira prihvatili brojni naučnici širom sveta, postoje i skeptici koji veruju da je u pitanju iluzija izazvana relativnim kretanjem zemlje u odnosu na ostatak univerzuma.

A pojedini veruju i da je nepoznavanje sila gravitacije odgovornije za ovo nego tamna energija.

- Tamna energija je jedna od najvećih naučnih misterija našeg vremena, tako da nije začuđujuće da veliki broj istraživača sumnja u njeno postojanje. Međutim, zahvaljujući našem radu sve smo sigurniji da ova egzotična komponenta svemira postoji – iako još ne znamo od čega se sastoji“, izjavio je Bob Nikol sa Univerziteta u Prtsmutu.

Naučnici smatraju da tamna energija čini 73 odsto kosmosa dok nešto manje misteriozna tamna materija čini 23 odsto. Ostatak univerzuma čine sve ostale planete, zvezde i gasovi.


(medio.rs)